[Šućević SvetlanaUčesnik]

Najznačajnije bolesti graška su : askohita graška, pepelnica graška, plamenjača graška, rđa graška. Askohita graška je bolest koju prouzrokuje gljive Ascochyta spp.Pegavost je kompleksno oboljenje koje prouzrokuju tri gljive: Ascochyta pisi Lib., Ascochyta pinodes Jones i Ascochyta pinodella .Najznačajnija je A. pinodes koja može smanjiti prinos za 50-75%. Bolest se ispoljava na lišću, stablu, mahunama i semenu. Karakteristični simptomi se uočavaju na mahunama, u vidu tamno mrkih pega, prečnika do 1 sm, u okviru kojih se nalazi micelija gljive koja razara tkivo. U centralnom delu pega uočavaju se mrka telašca koja predstavljaju reproduktivne organe gljive-piknide. Micelija u okviru pega prodire dublje i zahvata seme, te takva zrna gube klijavost i postaju neupotrebljiva. Iz takvih semena obrazuju se oboleli klijanci koji ubrzo uginjavaju. Gljiva se održava na povrešini ili unutrašnjosti semena, biljnim ostacima u vidu micelije i piknospora.U suzbijanju ove bolesti značajna je setva sertifikovanog semena , upotreba tolerantnih sorti, trogodišnji plodored, zaoravanje žetvenih ostataka, dezinfekcija semena fungicidima i manipulacija datumima setve. Od fungicida , u Srbiji su registrovani preparati na bazi cirama. Primena ovih preparata se preporučuje po pojavi prvih simptoma. Pepelnicu graška prouzrokuje Erysiphe pisi DC. Povoljni uslovi za razvoj ovog patogena su hladne i vlažne noći, sa optimalnim dnevnim temperaturama od 20° C. U povoljnim agroekološkim uslovima , pepelnica graška može da izazove smanjenje prinosa od 25-50%.Na površini zaraženog tkiva razvija se beličasta micelija, koja u početku zahvata pojedinačne delove biljke, a zatim i sve nadzemne organe. Tkivo ispod micelije menja boju , od purpurne do potpuno mrke, usled čega dolazi do njegovog propadanja.Pri kraju vegetacije , na zaraženim delovima biljke dolazi do formiranja okruglastih kleistotecija koje u grupama ili pojedinačno bivaju razbacane po inficiranoj površini. E. pisi se održava kleistotecijama na žetvenim ostacima ili micelijom na zaraženim biljkama. Takođe se prenosi i semenom graška.
U kontroli ove bolesti preporučuju se sledeće mere borbe: setva deklarisanog semena, gajenje otpornih sorti, plodored, ranija setva graška i uništavanje korova. U Srbiji nema zvanično registrovanih fungicida protiv ovog oboljenja, ali se mogu primeniti preparati na bazi tebukonazola, propikonazola i drugi.Fungicide treba primeniti kada je stepen infekcije po pojedinačnoj biljci manji od 5%.Plamenjača graška je bolest koju prouzrokuje Peronospora viciae. Simptomi plamenjače na grašku mogu biti sistemični i lokalni. Sistemična infekcija nastaje setvom zaraženog semena. Zaraženi klijanci su zakržljali , deformisani, lišće je hlorotično i prekriveno micelijskom navlakom. Sekundarne infekcije tokom vegetacije obavljaju se konidijama koje se šire lokalno kapima kiše ili na veće udaljenosti strujanjem vazduha. Lokalna zaraza se manifestuje u obliku hlorotičnih pega koje su oivičene lisnom nervaturom. Pri vlažnom vremenu dolazi do formiranja obilne sporulacije na naličju lista. Pri jačem napadu , mogu biti zahvaćene i lisne drške, stablo, vitice i mahune , a kao krajnji ishod bolesti može doći do sušenja celih biljaka, javljaju se gubici u prinosu i kavlitetu. U suzbijanju ovog patogena preventivne mere su: korišćenje sertifikovanog semena, gajenje otpornih sorti, širokoredna setva, ne vršiti setvu u kasnu jesen i plodored. Jedna od preventivnih mera je tretiranje semena fungicidima. Fungicide folijarno primenjivati samo kada je to neophodno, jer pored visokih troškova, postoji rizik od razvoja rezintentnosti unutar populacije patogena. U našoj zemlji nema zvanično registrovanih fungicida protiv ovog oboljenja , ali se mogu primeniti preparati na bazi metalaksila, mankozeba, propineba. Rđa graška je bolest koju prouzrokuje patogen Uromyces pisi. Simptomi se ispoljavaju na svim nadzemnim delovima biljke. Prvi uredosorusi se uočavaju na donjem lišću, kada je biljka visine 10-20 sm. Kasnije se na listovima javljaju karakteristični simptomi u vidu rđaste praškaste mase uredospora. Inficirano lišće se suši i opada, dok mahune zaostaju u porastu , a zrna se ne formiraju. Prezimljava u biljnim ostacima u obliku teleutospora i na rizomima mlečike u vidu micelije.U cilju suzbijanja ove bolesti preporučuju se sledeće mere borbe: gajenje otpornih sorti, zaoravanje žetvenih ostataka, uništavanje korova kao sekundarnog domaćina, uklanjanje prelaznog domaćina, plodored. Primena fungicida odmah po pojavi prvih simptoma. U našoj zemlji nemazvanično registrovanih fungicida protiv ovog oboljenja, ali se u slučaju potrebe mogu preporučiti preparati na bazi difenokonazola i sl.

PSSS Novi Pazar – Svetlana Šućević

[Autor]

Članci