[Koprivica RadmilaUčesnik]

Sorta potiče iz Bosne i Hercegovine, gde se smatra autohtonom sortom. Gaji se u dolini Neretve u okolini Mostara, u Hrvatskoj (Dalmacija), manje u Makedoniji i sporadično u Crnoj Gori i Srbiji.
Sreće se pod sinonimima: Blatina mala, Blatina velika, Blatina Hercegovačka i dr.
Čokot je jake vegetativne snage, vrlo bujan.
Cvet je funkcionalno ženski (autosterilan) i sorta se mora saditi sa drugim sortama koji su dobri oprašivači: Merlo, Game, Alikant Buše, Trnjak i dr. Dobra oplodnja je osigurana samo u optimalnim uslovima za oplodnju.
Ovo je veliki nedostatak sorte i poslednjih dvadesetak godina se intenzivno radi na njegovom otklanjanju. Očekuje se nova Blatina dobijena ukrštanjem Blatine i Vranca sa samooplodnim cvetom, dobrom i redovnom oplodnjom.
Grozd Blatine pri normalnoj oplodnji je krupan, rastresit do srednje zbijen, mase do 300 g. Pri lošoj oplodnji grozdovi su rehuljavi.
Blatina sazreva kasno u III epohi zrenja.
Koeficijent rodnosti je visok 1,4 – 2 . Uz dobru oplodnju i krupne grozdove može da da prinos od 10.000 kg pa i do 14.000 kg/ha, što je svrstava u srednje prinosne do prinosne sorte. U suprotnom uz lošu oplodnju, prinosi mogu biti veoma niski ili potpuno izostati. Ako ne bi došlo do oplodnje (tome često može biti uzrok kiša za vreme oplodnje), i Blatina neda plodove za tu godinu proizvođači je nazivaju i praznobačva.
Sortu treba gajiti u špalirima i mešovito rezati na kratke kondire i lukove na 6 – 8 okaca. Treba voditi računa o kontrolisanom opterećenju okcima i prinosima, u cilju dobijanja željenog kvaliteta grožđa.
Najbolji rezultati se postižu na ako se gaji na toplim, umereno plodnim i rastresitim zemljištima i na odgovarajućim položajima.
Osetljiva je prema gljivičnim oboljenjima.
Svrstava se u sorte male otpornosti prema zimskim mrazevima. Okca izmrzavaju na -14o do
-16oC.
Ima dobru kompatibilnost sa važnijim loznim podlogama: Belandieri x Riparia, Kober 5BB, Teleki 8B, SO – 4, Richter 99, Paulsen 1103 i dr.

Šira sadrži 20 – 24% šećera i 5 – 7 g/l ukupnih kiselina. Šira je bezbojna, prijatnog mirisa i ukusa. Randman soka je 55 – 65%.
Blatina daje visokokvalitetna i vrhunska crvena vina proizvedena od istoimene sorte grožđa uz dodatak 15% sorti oprašivača.
To je jako, suvo crveno vino sa 12 – 14% alkohola i 5 – 7 g/l ukupnih kiselina. Vino je tamno rubin crvene boje, harmonično, osvežavajuće, pitko i sa karakterističnim sortnim mirisom i ukusom. Za vino je dobro da odleži u drvenim bačvama nekoliko godina, do pet, i pri tom mu se povećava kvalitet.
Preporučuje se uz jela od mesa, posebno uz pečenja, riblje paprikaše i goveđi pršut. Pije se polako, čisto, rashlađeno na 18oC.
Sorta nije zvanično rejonirana i preporučena za vinogirja u našoj zemlji.
Radmila Koprivica dipl. ing.

[Autor]

Članci