Већ читав век и више, тенденција одласка из сеоске средине не само због посла већ и бољих услова живота, не јењава.
Сведоци смо изумирања и нестајања сеоског становништва, на жалост и општег пада наталитета у Србији.
Према речима наших пољопривредних произвођача, њих сељака се сетимо када је рат, када се гласа, кад се ради и гради…..По њиховом мишљењу, даље од тога нико и не брине о њима.
Да ли је баш тако? Да ли постоје категорије становништва, ако се сме тако рећи, које су у нечему привилеговане ? Да ли су то радници, студенти, ђаци….можда женска популација, предузетници или …или неко други???
Постоје разне врсте помоћи појединим категоријама… стипендије, кредити, start up-ovi, социјална помоћ…..
На сву срећу, сељак у Србији није социјална категорија. Субвенције и подстицаји намењени пољопривредним газдинствима, уистину нису у рангу суседних земаља…нису тренутно, али нису ни занемарљиви.
Повраћај средстава за улагања, инвестиције у примарну производњу, набавку механизације, опреме па чак и потрошног материјала, изградњу складишних капацитета, развој прерађивачких капацитета, повећање сточног фонда, побољшање расног састава, нове технологије, подстицање младих на селу…….креће се у распону од 50 па чак до 75%.
Све је већи број, пре свега младих пољопривредника, који корак по корак усавршавају своју опремљеност, знање и одлучност да искористе природне и личне предности како би достигли и престигли стандард ,,фармера,, у нашем окружењу.
ПССС Крагујевац доо, својим радом повезује интересе појединаца, помаже у стручном оспособљавању, међусобној размени искустава и сазнања….
Током 2016.године, успели смо да окупимо индивидуалне произвођаче из неколико области воћарства, који се редовно састају и комуницирају. Као резултат решености и дефинисаног циља рада, заједно са ПССС Крагујевац доо, формирано је и регистровано једно Удружење. Тренутно је у припреми формирање још два Удружења.
Пратећи актуелна дешавања, Законску регулативу и могућности, планира се прерастање Удружења у Задруге.
Не, нисам скренула са теме….Желим само да кажем да постоји начин и да постоји институционална подршка свима који мисле да су угрожени, небитни и ,,мали,,. Нека живот на селу и од села не буде казна, већ привилегија.
Сузана Нешковић
ПССС Крагујевац доо
Nešković Suzana
Nešković Suzana