[Lazić ZoricaUčesnik]

С тржишта пестицида се повлачи све више средстава за заштиту биља.
Једна од нехемијских мера сузбијања болести и нематода у земљишту је је биофумигација.Ова мера има велики значај у пластеничкој производњи, као и у производњи поврћа на отвореном пољу.
Биљне врсте које се примењују у биофумигацији припадају породици купусњача (Brassicaceae). Најчешће се користе слачица, горушица, ротквица и рукола које се сеју у пролећном, летњем или јесењем року. Жетва биофумигантних усева се врши у фази цветања, након уситњавања инкорпорирају се у земљиште. Разлагањем њиховога ткива лучи се хемијска материја изотиоцијанат који сузбија патогене и нематоде присутне у земљишту. Ефикасност у сузбијању нематода износи и до 70 %.
За врсте из фам Brassicaceae, трансформација глукозинолата у токсичне и испарљиве изотиоцијанате одвија се током разарања ћелија. Усев за биофумигацију пре инкорпорације мора бити уситњен колико год је могуће, најбоље уређајима за малчирање које имају чекиће уместо ножева.
Веома је битно и наводњавање после инкорпорације јер убрзава трансформацију и подстиче дифузију и распростирање изотиоцијаната у земљишту.
Концетрација изотиоцијаната која је потребна за успех од циљаних патогена, нематода или семена корова. Када се користи биофумигација као мера заштите, структура земљишта је веома важна. Земљишта лаке структуре са ниским садржајем органске материје су погоднија за ову меру. Изотиоциајанати се везују за огранску материју и постају мање ефикакасни против патогена и нематода.
У неким земљама осим заоравања зелене масе биљака из фам. Brassicaceae, користе и брашно добијемо од семена врста рода Brassica из која је оцеђено уље. Овакви производи су комерцијално доступни и продају се као органска ђубрива.
Други начин је коришћење течних производа на бази брашна купусњача. У овом случају, брашно је прерађено пре примене. Глукозинолати се већ трансформисани у изотиоцијанате који су растворени у течности која се примењује преко система кап по кап.
За биофумигацију се могу користити и биљке као што су сорте сирка(Sorghum bicolor) и хибриди сирка и суданске траве са високим садржајем дурина, који се трансформише у токсични цијановодоник . Обе врсте су адаптиране на раст на високим температурама и имају предност што су травне врсте, тако да су погодне за плодоред у повртарском производном систему.
Биофумигацију као биолошку меру, треба посматрати као део интегрисаног приступа контроле штетних организама.

Зорица Лазић, саветодавац из области заштите биља

[Autor]

Članci