Uspeh u gajenju povrća zavisi od pravovremene berbe. Povrće se bere kada je najpogodnije zrelosti, u zavisnosti od načina korišćenja.Berba u više navrata omogućuje duže korišćenje povrća i osigurava kvalitet i veći prinos.Posle berbe povrće treba brzo rashladiti i oprati hladnom vodom.Sortiranjem se odbacuju neupotrebljive biljke , povrće se čisti i koristi u domaćinstvu ili plasira na tršište.
Može se čuvati samo zdravo , neoštećeno i zrelo povrće.Dužina čuvanja zavisi od vrste ( bolje se čuva crni luk nego paradajz), sorte , načina proizvodnje i uslova čuvanja, pre svega temperature, vlažnosti vazduha i prisustva kiseonika.U povrću se posle berbe nastavljaju životni procesi, samo slabijim intenzitetom.Ono diše i pri tome oslobađa toplotu i ugljen dioksid, iz njega isparava voda, što dovodi do gubitka u težini i smanjenja kvaliteta.Pojedino povrće ima sposobnost dorastanja ( karfiol), odnosno dozrevanja( paradajz, dinja).Svi ovi procesi su jači ako je veća temperatura ili povrće nije dovoljno zrelo.Povrće se najduže čuva na temperaturi od nula do četiri stepena i pri vlažnosti vazduha od 85 do 90 posto.šargarepa se čuva najduže 6 meseci, kupus i crni luk 5 meseci, celer 3-5 meseci, karfiol 30- 40 dana, paprika 40 dana, krastavac 4 – 5 nedelja i poluzreo paradajz 3 – 4 nedelje, lubenica 1 – 3 nedelje, zreo pradaz 10 dana.
Povrće se može čuvati u podrumu, ostavi, trapu ili specijalnom spremištu.Crni i beli luk se najbolje čuvaju u venac; gajbe se slažu tako da između njih struji vazduh.Pravilnom berbom , sortiranjem i hlađenjem omogućuje se kratkotrajno ili duže čuvanje povrća.Kada se ono iznosi na tržište , uz zahtevani kvalitet , mora biti u odgovarajućoj ambalaži. Ambalaža omogućuje bolji transport , manja oštećenja i ono što je bitno, privlači kupca.Čista ambalaža i odgovarajuća za vrstu , ali i sortu , omogućuje bolji plasman povrća.
Radojka Nikolić, dipl.ing.
PSSS Kruševac
Nikolić Radojka
Nikolić Radojka