U pojedinim godinama povoljnim za razvoj antraknoze mogu nastati značajni gubici prinosa paprike i paradajza.
Početni simptomi bolesti uočavaju se uglavnom na zrelim, ali i na mlađim plodovima paradajza i paprike u vidu sitnih, vodenastih, crvenkastomrkih pega eliptičnog oblika, koje u početku zahvataju površinski deo ploda, a zatim se, u povoljnim uslovima za razvoj parazita, šire i spajaju, razarajući mesnato tkiva ploda zbog čega pege postaju udubljene. U okviru pega, u uslovima povećane vlažnosti, često se formiraju sitna crna telašca – acervule koje su okružene crvenkastonarandžastom želatinoznom masom (eksudatom).
Za vreme kišnog vremena, kada je povećana vlažnost vazduha, pege se brzo šire i spajaju, zbog čega plodovi za veoma kratko vreme mogu u potpunosti istruliti. Osim toga, često na pegama u blizini semene lože, sa perikarpa micelija parazita prodire u unutrašnjost šupljine ploda, gde inficira novoformirane semenke. Parazit inficira mlade ili zrele plodove na zdravim biljkama, kao i one koje su povređeni ili oslabljeni na neki način, dok se na lišću i stabljici simptomi retko uočavaju.
Da bi se sprečila antraknoza ploda paradajza i paprike, koju prouzrokuje ova gljiva, osnovna mera je korištenje semena dobijenog od zdravih biljaka i sa parcela gde bolest nije utvrđena. Osim toga, za preporuku je bitno i korištenje plodoreda, odnosno rotacija paprike i paradajza sa biljkama koje nisu iz familije Solanaceae, kao i uništavanje srodnih korova, koji takođe mogu biti prenosioci ovih parazita.
U slučaju pojave simptoma antraknoze, neophodna je upotreba hemijskih mera, pri čemu prskanja fungicidima treba izvoditi u razmacima u zavisnosti od vremenskih prilika, uz strogo poštovanje karence. U svetu se uglavnom primenjuju preparati na bazi metirama, azoksistrobina, difenokonazola i dr. Do sada nije utvrđena rezistentnost prouzrokovača antraknoze plodova paradajza na fungicide.
<p style=”text-align: right;”>Dragana Urošević, dipl.inž.zaštite bilja</p>
Urošević Dragana