- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 3 nedelje, 1 dan ranije by Velimir Stanojević.
-
AutorČlanci
-
21.10.2024 u 08:10 #594537Velimir StanojevićUčesnik
Најбољи резултати у производњи купине у нашим климатским условима се постижу на 200-600м надморске висине. На овим висинама,међутим,треба избегавати јужне и источне експозиције. Ови положаји се препоручују за гајење купине изнад 500м и сумом падавина већом од 800мм. Бестрне сорте су осетљивије на ниске зимске температуре па се не саветује њихово гајење изнад 600м надморске висине. За интензивну производњу најпогоднији су терени са малим нагибом – до 6<sup>0</sup>.
Најбоља су дубока,структурна и пропусна земљишта са 3-5 % хумуса,50-60 % глине и благо киселе реакције (6-6,5). Најпогоднији типови земљишта су гајњаче,алувијуми и лакше смонице.
Индикатор биљка успешног гајења купине је винова лоза. Засаде не треба подизати на свежим крчевинама. Такође,на земљиштима на којима су гајени кромпир,парадајз, паприка не треба је садити бар две године. Најповољније предкултуре су житарице и легуминозе.
Што се тиче ниских температура купина почиње да измрзава између -10 и -15<sup>0</sup>С али у присуству снега и одсуству хладних ветрова, уз благовремени завршетак вегетације може поднети и до -25<sup>0</sup>С. Треба нагласити да колебања температуре крајем зиме и почетком пролећа могу изазвати оштећења изданака, нарочито код сортимента који раније креће са вегетацијом.
Такође,ни високе температуре у току вегетације нису пожељне јер негативно утичу на плодове који убрзано сазревају и тиме губе на квалитету и висини приноса. Летње суше боље подносе трновите сорте него позне,бестрне. За успешно гајење купине најбоља су подручја са прохладним и умерено влажним летом и правилно распоређеним падавинама у току вегетације (око 500мм).
Дакле, купина не подноси засену али ни јаку изложеност сунцу. Успешну производњу омогућује шпалирски систем гајења са правцем пружања редова север-југ и 3-4 изданка по дужном метру, уз правовремено уклањање вишка слабих изданака и двогодишњих изданака после бербе.
Велимир Станојевић, дипл.инг.
ПССС Чачак
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.