Unošenje u zemljište putem zaoravanja sveže (zelene) biljne mase, naziva se zeleno đubrenje. Sveža biljna masa, gajenih ili korovskih biljaka, uneta u zemljište obogaćuje ga, organskim materijama čijom razgradnjom se zemljište obogaćuje biljnim asimilativima.
Pri izboru biljaka za ovo đubrenje, daje se prednostonim biljnim vrstama kod kojih su izražene bolje neke osobine:
– Da im je što kraća vegetacija između dve kulture
– Da imaju brz porast nadzemne i podzemne mase
– Da poseduju veliku sposobnost fiksacije atmosferskog azota, čime obogaćuju zemljište ukupnim sadržajem azota
– Da imaju dobro razvijen korenov sistem kojim se popravlja struktura zemljišta i bolje koriste teže rastvorljiva jedinjenja zemljišta.
Gajenje biljaka za zelenišno đubrenje, uglavnom je postrno, dok se gajenje legumonoza kao glavnog useva izbegava, jer se te godine praktično ostaje bez proizvodnje.
Pri zaoravanju zelenišnog đubriva koje se najčešće vrši tokom zime ili proleća, najmanje 15-20 dana pre setve radi postizanja što boljeg efekta, unose se kalijum i fosfor putem mineralnih đubriva, a na nekim zemljištima i kalcijum.
Za zelenišno đubrivo se koriste leguminoze grašak, grahorica, bob, bela, žuta ili švedska detelina…
Zeleno đubrivo bolji efekat ima na lakšim zemljištima, dok stanjak veći efekat daje na težim .
PSSS Šabac
Savetodavac za ratarstvo SvetlanaZlatarić
Zlatarić Svetlana