[Gordana RadojičićUčesnik]

Osim primene herbicida u toku vegetacije, u vreme razvoja strnih žita, neophodno je izvršiti suzbijanje korova i nakon žetve, naročito ukoliko su prisutni višegodišnji travni i širokolisni korovi kao što su palamida, poponac, divlja kupina, sirak, pirevina, zubača i drugi. Ove korove karakteriše dubok korenov sistem što zahteva veoma ozbiljan pristup u primeni agrotehničkih i hemijskih mera suzbijanja. Oni mogu biti veliki problem u narednom usevu, gde se ne mogu rešiti i stoga suzbijanjem ovih korova  na strništu smanjujemo populaciju  za narednu godinu.

Pre primene herbicida posle žetve strnih žita potrebno je ukloniti žetvene ostatke i sačekati nekoliko dana da korovi niknu. Da bi se isprovociralo nicanje korova dobro je uraditi plitku obradu zemljišta. Suzbijanje korova biće efikasnije ako imamo padavine koje će isprovocirati bolje nicanje korova i bolje usvajanje herbicida jer je poželjno kretanje sokova kroz biljku da bi se herbicid bolje usvojio.

Tretiranje herbicidima se izvodi kada su korovi najosetljiviji. Divlji sirak je najosetljiviji pred metličenje, pirevina zubača pred početak klasanja, poponac u vreme cvetanja, divlja kupina kada ima formirane bobice.  Optimalno vreme za tretman sirka je kada se rukom može napipati metlica koja još nije izašla  iz pazuha lista. Ukoliko zakasnimo i dočekamo metličenje, sirak će se osušiti, ali će veliki procenat semena dostići fiziološku zrelost  i rasuće se oko osušene biljke. Na ovaj način tretiranje je delimično uspelo, jer smo suzbili rizome, ali će nam ostati semenski sirak za narednu sezonu. Palamida je u poslednjih nekoliko godina sve veći problem i veoma teško se suzbija tokom vegetacije u različitim usevima.  Najlakše je palamidu suzbiti na strništu, čime se znatno smanjuje populacija ovog korova u bilo kom gajenom usevu. Ukoliko na strništu dominira palamida, odlični rezultati suzbijanja se postižu primenom   kombinacije herbicida na bazi glifosata sa preparatima na bazi dikambe u preporučenim dozama od 3,0 l/ha preparata na bazi  glifosata i 1,0 l/ha  preparata na bazi dikambe. Palamidu je potrebno tretirati  pre početka porasta u cvetno stablo.

Za suzbijanje korova na strništima koristi se neselektivni translokacioni herbicid na bazi aktivne materije glifosat u dozi od 3-10 l/ha. Koncentracija primene za suzbijanje divljeg sirka  je 3-4 %, što znači 3-4 litara na 100 l vode po hektaru. Kada je u pitanju palamida i zubača najefikasnije suzbijanje je primenom navedenih herbicida u koncentraciji 4-5% (4-5 litara na 100 litara vode). Prskanje vršiti po lepom, mirnom,vremenu, kada temperature nisu previsoke, obično u popodnevnim satima. Korove prilikom prskanja treba dobro orositi, ali ne previše da se kapi preparata ne bi slivale s listova korova jer time gubimo na efikasnosti preparata. U uslovima  visokih temperatura voštana prevlaka na listu je jača te je teže usvajanje herbicida. Osim toga, kod onih parcela koje su u blizini poljskih puteva kada je suvo vreme na listu korova može biti dosta prašine što može umanjiti efekat delovanja totalnih herbicida. Na takvim parcelama trebalo bi tretiranje uraditi nakon kiše kada se list osuši. Totalni herbicidi mogu se koristiti do kraja leta i početkom  jeseni, jer kasnije kada je hladnije vreme,  imamo slabije  kretanje biljnih sokova kroz biljke, tako je i učinak herbicida manji.

Do potpunog sušenja korova dolazi nakon 2-8 nedelja nakon prskanja, a tretiranu parcelu ne treba obrađivati 3 nedelje nakon prskanja. Dalje agrotehničke mere, mogu se nastaviti kada su listovi crvene boje i obavezno pogledati i koren-rizom koji takođe treba da je crvene boje i da je u fazi truljenja. Za postizanje ovog efekta potrebno je dve nedelje, idealno do mesec dana.

Suzbijanje korova na strništu se preporučuje umesto česte pojave spaljivanja slame, što nanosi velike štete sa dugotrajnim posledicama. Spaljivanjem slame gube se značajne količine organske materije i azot, a ubrzava se opadanje sadržaja humusa u zemljištu.

Na tretiranim površinama zabranjena je ispaša stoke, kao i upotreba osušene biljne mase za ishranu stoke.

 

Gordana Radojičić, dipl.ing.

PSSS Čačak

[Autor]

Članci