Интензивна производња дуње заснива се пре свега на примени свих мера које могу смањити потенцијал бактериозне пламењаче у воћњацима: употреба здравог садног материјала, смањење бујности стабала (смањивањем доза азотних ђубрива и количином воде у засадима који се заливају) и повећањем имунитета стабала дуње. Осим проблема бактериозне пламењаче при подизању засада треба обратити пажњу и на све чиниоце који директно или индиректно утичу на раст и родност воћака.
Савремене засаде треба подизати на земљиштима која су предходно култивисана. Потребно је да се земљиште прво очисти од шибља, дугогодишњег корова, разних жила и да се поравна терен, како би се олакшала обрада и спречило задржавање у депресијама. На парцелама на којима се жели подићи воћњак могу се годину дана пред садњу гајити ратарске културе, које раније стижу, како би се засејале неке легуминозе, јер оне брзо расту и могу бити заоране приликом риголовања. Пре риголовања потребно је урадити физичку и хемијску анализу земљишта. Приликом поправке земљишта у случају недостатка стајњака, што је чест случај, може се користити зеленишно ђубриво. По слегању земљишта, ако се сади у јесен, треба урадити фину припрему земљишта. Ако је ипак реч о пролећној садњи, фина припрема земљишта се изводи у току фебруара или почетком марта.
Andrejić Igor