[Zoran LazarovParticipant]

Сакупљање лековитог биља може постати уносан посао само под условом да прикупљене биљке после брања и примарне прераде задрже састав и квалитет лековитих и ароматичних састојака.

Само таква сировина биће конкурентна и моћи ће успешно да се прода на овом веома захтевном тржишту. Успешан берач мора знати како да правилно убере, изврши примарну прераду и на одговарајући начин сачува сакупљене биљке до продаје, како би сачувао тражени квалитет.

Код сакупљања биљака правилно брање важно је из више разлога. Први је тај што правилно убрана биљка трпи најмање оштећења, па у даљем процесу прераде и сушења неће доћи до труљења, промене боје, губитка лековитих састојака и сл. Други, али не мање важан разлог, је и то што само правилним брањем можемо омогућити биљкама даљи развој, како би обезбедили извор сировине и у наредним сезонама, а самим тим и спречили нестајање ових врста у природи.

Лековите биљке би требало брати крајње рационално. Треба сакупљати само оне делове који се употребљавају за добијање сировине, а количина која се сакупља требало би да представља количину довољну за годину дана.. Такође неопходно је да се приликом сакупљања самониклих лековитих биљака 1/3 јединки остави на природном станишту ради даље репродукције. Код прикупљања подземних делова (корена, кртоле, ризома) ове делове треба пажљиво извадити из земље и одсећи оне делове који се прикупљају, а коренову главу вратити у земљу, како би се биљка регенерисала и наставила свој развој. Очувању биљног фонда у великој мери доприноси и организовани узгој.

Алат за брање биљака треба да буде квалитетан и добро одржаван. За брање надземних делова неопходно је имати оштре маказе или нож, а за вађење подземних делова мали ашов. Прикупљене делове треба транспортовати искључиво у папирним или памучним врећама. Пластичне кесе нису препоручљиве и свакако их треба избегавати. Препоручљиво је прикупљати једну врсту у току дана. Уколико се прикупља више врста треба их транспортовати у одвојеним врећама, што посебно важи за ароматичне биљке интезивног мириса, како остале биљке не би попримиле њихов интезивни мирис.

ПОДЗЕМНИ ДЕЛОВИ – корен (radix) и ризоми (rhizoma) једногодишњих биљака сакупљају се на крају вегетације, у јесен, док се подземни делови вишегодишњих биљака сакупљају и у јесен и у пролеће. По вађењу из земље сакупљени биљни делови добро се оперу и одмах суше у топлој просторији или на јаком сунцу.

НАДЗЕМНИ ДЕЛОВИ – стабло (herba) и листови (caulus) сакупљају се док су још малди и сочни , углавном пре или током цветања, заједно са цветом. Сакупљају се по сувом времену , најбоље у периоду од 10 до 11 и од 14 до 15 сати. Биљке не треба брати до саме земље. Јер су доњи делови дрвенасти. Листови се беру без лисне дршке. Сви убрани делови биљке би требало да буду свежи у тренутку када се стављају на сушење.

ЦВЕТОВИ (flos) се сакупљају када су у пуном цвату, по лепом времену. Цветови ароматичних биљака сакупљају се пре изгревања сунца, а неароматичних око поднева, када се осуше од росе.

ПЛОДОВИ (fructus) и СЕМЕ (semen) сакупљају се када су зрели (суви) или непосредно пред зрење (сочни).

КОРА (cortex) се скида рано у пролеће, јер се у то време лако одваја од дрвета. Скида се само здрава, глатка, млада и жива кора са младих грана. Испуцала, стара и мртва кора нема лековитих својстава.

И на самом крају да закључимо, сакупљање самониклог лековитог биља има оправдан и вишеструк значај, али само ако се спроводи стручно, плански и одговорно, уз сталну едукацију сакупљача и поштовања принципа заштите животне средине.

 

Зоран Лазаров

дипл. инж. ратарства и повртарства

[Author]

Posts