Rezidba predstavlja pomotehničku meru koja ima za cilj regulisanje rodnosti i dobijanja visokokvalitetnih plodova. Orezivanje se se u prvim godinama sprovodi za formiranje željenog uzgojnog oblika, a kasnije da stvori takvo stablo koje će u punoj rodnosti moći da podnese težinu roda. Orezivanjem treba da se obezbedi uravnotežen razvoj svih delova krune, a posebno osnovnih tj. skeletnih grana. Orezivanje u rodu ima za cilj da zajedno sa ostalim agrotehničkim merama da održi ravnotežu između vegetativnog prirasta i plodonošenja.
Intenzitet orezivanja kruške pre svega zavisi od starosti stabla, kombinaciji sorte i podloge ekoloških uslova i primenjene agrotehnike. U periodu formiranja uzgojnog oblika kruška se ne treba jako orezivati jer jaka rezidba podstiče izbijanje bočnik letorasta.
Postoje dva perioda orezivanja: Zimska (zrela) i letnja (zelena) rezidba.
Zimska rezidba se odvija u fazi mirovanja vegetacije.
Letnja rezidba se sprovodi u toku vegetacije kada je kruna obrasla lišćem, gde je pregled grana nedovoljan a i sama rezidba otežana.Ova rezidba treba da predstavlja dopunsku i površnu meru.
Različiti sistemi gajenja kruške:
Poboljšana piramidalna kruna: Je slična običnoj piramidalnoj stim što su joj ramene grane raspoređene na većem međusobnom rastojanju.
Vretenasti žbun: ovo je često korišćeni uzgojni oblik.
Palmeta sa kosim granama: postoje dve vrste palmeta palmeta sa kosim granama i to pravilna i nepravilna.
dipl. inž.polj. Dalibor Cvetanović
Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo
Cvetanović Dalibor