[Lazović – Đoković NadaParticipant]

Rokovi setve za jaru pšenicu su od polovine februara do polovine marta, za jari ječam su najraniji i to već od kraja januara, u februaru, najkasnije do polovine marta, a za jari ovas u prvoj polovini marta. Najkasnije se moze sejati jari ovas.

Po pravilu setvu jarih žitarica treba obaviti što je moguće ranije, jer pri kasnoj prolećnoj setvi i prinos može biti značajno smanjen, što zavisi od vremenskih uslova u toku vegetacije, posebno od količine i rasporeda padavina i temperatura.

Kod proizvodnje jarih žitarica primenjuju se agrotehničke mere kao i kod proizvodnje ozimih žitarica, ali uz neke razlike i specifičnosti:

• Osnovna obrada zemljišta može se obaviti I u proleće, ali jesenja osnovna obrada zemljišta ima prednost;
• Prinosi jarih žitarica niži su od prinosa ozimih strnih žitarica (oko 20 %), ali uz vrlo ranu setvu i intenzivne agrotehničke mere, prinos se može približiti vrednosti prinosa ozimih žitarica.
• Jare kulture treba intenzivnije djubriti s obzirom na kracu vegetaciju i povećana ispiranja.

U pogledu zahteva prema zemljištu jare žitarice su skromne po pitanju plodnosti zemljišta, ali najbolje prinose daju na plodnim, neutralnim do slabo kiselim zemljištima. U praksi se jari ječam seje na zemljištima slabije plodnosti, jer njegov genetički potencijal za prinos nije veliki, a na zemljištima manje plodnosti daje bolje rezultate nego druga strna žita.

Predsetvenu pripremu zemljišta treba obaviti kvalitetno kako bi nicanje bilo ujednačeno .

Prilikom đubrenja jarih kultura, ukupnu količinu, fosfora i kalijuma treba primeniti prilikom osnovne obrade, a 50 % ukupnih potreba za azotom u osnovnom đubrenju, a drugu polovinu azota kroz prihranu. Pri đubrenju jarih žitarica potrebno je voditi računa o nameni za koju će se koristiti ako je za stočnu ishranu, prihrana se može obaviti i nešto kasnije (u vlatanju), jer time se povećava sadržaj belančevina u zrnu.

Za postizanje visokih i stabilnih prinosa neophodno je da se obezbedi: Azota – 120 – 140 kg , Fosfora – 50 – 60 kg i Kalijuma – 50- 60 kg / ha čistih hraniva

Kod jare pšenice ako je izostalo jesenje djubrenje onda u predsetvenoj pripremi treba podjubriti sa 250-300 kg/ha NPK 15-15-15 ili ako je zemljiste siromasno fosforom sa NPK 10-30-20. U predsetvenoj pripremi može se dodati i 100-150 kg/ha Uree 46% N i tada nije potrebno prihranjivati, a ako se ne dodaje Urea 46%N onda se prihranjuje u vlatanju sa 200-250 kg/ha KAN 27% N. Kod jarog ječma je veoma vazna rana setva a ukupno djubrenje se vrši pre setve. Jari ječam uz djubrenje u osnovnoj obradi zemljista sa 250-300 kg/ha NPK 15-15-15 ili NPK 10-30-20. Za jari ovas takode treba osnovno djubrenje u jesen, ali ako nije, predsetveno treba podjubriti sa oko 250-300 kg/ha NPK 15-15-15.

U vegetaciji se prihranjuje uglavnom samo jara pšenica jer su ječam i ovas kulture nežne stabljike vrlo osetljive na poleganje pa posebnu paznju treba posvetiti primeni azota.Previsoka količina azota utiču na poleganje stabljike.

Setvu je najbolje obaviti deklarisanim semenom, krupnije frakcije, da bi se postigao visok prinos. Preporučena setvena norma za jaru pšenicu kreće se od 550 do 650 klijavih zrna/m2 (240 – 270 kg/ha). Za jari ječam zavisi kreće se od 400 do 550 klijavih zrna/m2 (190 – 235 kg/ha). Preporučena setvena norma za jari ovas kreće se od 300 do 500 klijavih zrna/ m2 (120 – 180 kg/ha).

Ukoliko je predsetvena priprema slabijeg kvaliteta setvenu normu treba povećati za oko 10% od predviđene količine semena. Dubina setve zavisi od osobina zemljišta i kreće se od 3-4 cm na vlažnim i teškim zemljištima do 4 – 6 cm na lakšim i suvljim zemljištima.

Proces jarovizacije se odvija pri temperaturi od 5 – 10⁰ C I ta mogućnost da se jarovizacija sprovodi pri pomenutim temperaturama svrstava jaru pšenicu u prolećnu kulturu. Tipične jare sorte pšenice ne poseduju genetsku otpornost prema niskim temperaturama, što ograničava njihovu setvu u jesen. Sorte koje imaju genetsku otpornost prema niskim temperaturama i sposobnost da jarovizaciju sprovedu pri povišenim temperaturama pripadaju ozimo – jarim odnosno fakultativnom tipu . Ovakve sorte mogu da se seju od jeseni do kraja marta na nižim terenima, a jare od februara.

[Author]

Posts