[Nikolić BiljanaParticipant]

Plitka obrada zemljišta u periodu vegetacije-letnja obrada
U periodu vegetacije vinove loze, od maja do septembra, obavlja se plitka obrada zemljišta, u cilju razbijanja pokorice, rastresanja površinskog sloja zemljišta (10-15cm) i uništavanja korovskih biljaka. U uskorednim zasadima, naročito na nagnutim terenima, obavlja se prašenje zemljišta motikom ili kultiviranje zemljišta motokultivatorima na kojima su montirani plugovi, male rotacione sitnilice ili tanjirače. U špalirskim zasadima plitka obrada se vrši pomoću kultivatora, tanjirača i rotacionih sitnilica. Upotrebom bočnih sitnilica ili tanjirača moguće je obraditi i zemljište u neposrednoj blizini čokota. U protivnom, ovaj se prostor obrađuje motikom.
Broj plitkih obrada u toku jedne godine iznosi od 4 do 6, zavisno od stanja zemljišta, rasporeda i količine padavina, zakorovljenosti zasada i sl. Pre početka cvetanja loze potrebno je obraditi celokupnu površinu zasada. U vinogradima se ne preporučuje obrada zemljišta za vreme cvetanja i oplođavanja loze. Usled povećanja isparavanja vode iz zemljišta, koje nastaje nakon završetka obrade, dolazi do snižavanja temperature vazduha u vinogradu, što može negativno da utiče na cvetanje i oplođavanje plemenitih sorti. Isto tako, u fazi razvoja zelenih bobica i sazrevanja grožđa treba voditi računa da se plitka obrada ne obavlja tokom letnjih žega, a naročito ne treba koristiti rotacione sitnilice. Naime, pri njihovoj upotrebi dolazi do oslobađanja sitnih ćestica zemlje, koje mogu naneti povrede i izazvati pojavu ožegotina na bobicama i lastarima. Zbog toga se letnje kultivacije zemljišta obavljaju pomoću kultivatora i tanjirača, po oblačnom vremenu, u jutarnjim ili večernjim časovima kada nema velike vrućine. Ovo isto važi i za letnja prašenja motikom, jer su grozdovi i bobice osetljive ne samo na prašinu koja se prilikom prašenja stvara već i na dodir, tj.udar držalje ili tela motike.
Plitka obrada zemljišta u vinogradu se završava u fazi sazrevanja grožđa na 10 do 15 dana pre početka berbe grožđa.
Na osnovu izloženog može se konstatovati da se celokupna površina zemljišta može održavati u rastresitom stanju sa dve duboke i 4-6 plitkih obrada zemljišta. U tkz.ekološkom vinogradarstvu ovo je jedini dozvoljen način održavanja zemljišta, dok se pri klasičnoj proizvodnji grožđa obrada zemljišta može kombinovati i sa primenom herbicida za regulisanje razvoja korovskih biljaka na prostoru neposredno oko čokota.
Korišćena literaturaTehnologija gajenja vinove loze, Prof.dr Nabojša Marković
PSSS Smederevo
Biljana Nikolić

[Author]

Posts