[Aleksić ValentinaParticipant]

<p align=”justify”>Klimatske promene predstavljaju sve prisutniji i intenzivniji faktor rizika za poljoprivrednu proizvodnju u regionu.Analizirani podaci iz perioda od 2000. do 2023. godine pokazuju jasnu tendenciju povećanja prosečne godišnje temperature, smanjenja ukupne količine padavina i sve učestalije pojave ekstremnih vremenskih uslova, poput toplotnih talasa i produženih suša. Ovi klimatski fenomeni imaju direktan uticaj na zdravlje biljaka, dužinu i kvalitet vegetacionog perioda, kao i na prinos osnovnih poljoprivrednih kultura kao što su pšenica, kukuruz,voćne vrste i dr. Smanjenje prinosa, rast proizvodnih troškova zbog potrebe za dodatnim navodnjavanjem i zaštitom od novih bolesti i štetočina, kao i potreba za promenom agrotehničkih mera, ukazuju na to da će adaptacija na klimatske promene postati ključna komponenta uspešne i održive poljoprivrede u budućnosti.</p>
<p align=”justify”>Pored toga, poljoprivrednici će sve češće biti primorani da menjaju strukturu proizvodnje, biraju otpornije sorte ili potpuno nove kulture koje bolje odgovaraju novim klimatskim uslovima<span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>.</span></span><span style=”color: #090101;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Prelazak na useve više dodate vrednosti</span></span></span><span style=”color: #090101;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>: Omogućava uzgoj kultura koje zahtevaju više vode (npr. voće, povrće,industrijske kulture) umesto samo žitarica, što poboljšava ekonomsku isplativost poljoprivrede.</span></span></span></p>
<p align=”justify”><span style=”color: #090101;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>U uslovima globalnih promena, nedostatak vode za navodnjavanje postaje ozbiljna pretnja biljnoj proizvodnji. Rastući trend stanovništva zahteva povećanu proizvodnju hrane, a samim tim i veće potrebe za vodom. S druge strane, projekcije klimatskih promena predviđaju smanjenje padavina na području jugoistočne Evrope, uz povećanje temperature vazduha. Određivanje deficita vode za navodnjavanje u budućim klimatskim uslovima na području Srbije doprinelo bi pravovremenom razvoju mera adaptacije na klimatske promene u sektoru poljoprivrede. </span></span></span></p>
<p align=”justify”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”>Navodnjavanje je mera adaptacije koja je potrebna na nacionalnom nivou. Prema procenama trenutno oko 3% do 5% poljoprivrednog zemljišta se navodnjava. Biljna proizvodnja bez primene sistema navodnjavanja je nestabilna. U pojedinim godinama prinosi se snižavaju od 10% do 30%, ali u sušnim godinama prinosi se mogu smanjiti i do 80%. Razvoj sistema za navodnjavanje uz revitalizaciju postojeće kanalske mreže u svrhu navodnjavanja značajno bi doprineo u ublažavanju šteta od deficita vode u budućoj klimi. </span></p>
<p align=”justify”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”>Mere održivog upravljanja zemljištem indirektno mogu uticati na dostupnost vode biljkama. One su usmerene na očuvanje zemljišnog pokrivača preko mera povećanja organskog ugljenika u zemljištu, mera konzervacije vlage u zemljištu, mera zaštite zemljišta od erozije vodom i vetrom, mera konzervacijske obrade i sl. Istovremeno, vodni resursi u ovom regionu nisu neograničeni – izdašnost podzemnih voda je ograničena, a površinske vode često zavise od sezonskih padavina. Ukoliko se ovaj trend nastavi, pitanje dostupnosti vode za poljoprivredu moglo bi postati jedan od najvećih izazova u narednim decenijama. Zbog toga je neophodno planirano i racionalno upravljanje vodom, uključujući izgradnju malih akumulacija i primenu efikasnih metoda navodnjavanja kao što je sistem kap po kap-precizno navodnjavanje. </span></p>
<p align=”justify”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”>U uslovima nedostataka vode dobrog kvaliteta, voda “marginalnog kvaliteta” treba da se uzme u razmatranje za korišćenje u poljoprivrednoj proizvodnji. Vode “marginalnog kvaliteta” se mogu definisati kao vode koje poseduju određene karakteristike koje mogu da izazovu potencijalne probleme kada se koriste za određene namene.Ovakve vode uglavnom nisu pogodne za navodnjavanje i moraju pretrpeti izvesno „prečišćavanje, filtriranje,hemijske tretmane.Primena ovih mera smanjuje zagađivanje vodotoka, štedi upotrebu vode dobrog kvaliteta, i upotrebu velike količine biljnih hraniva, naročito fosfora i kalijuma, koje se nalaze u ovim vodama. Pored navedenih, kombinaciom adaptacionih mera iz različitih sektora (voćarstva, vinogradarstva, ratarstva…) može se ublažiti negativni efekat predviđenog nedostatka vode. </span></p>
<p align=”justify”><span style=”color: #090101;”><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”><span style=”color: #000000;”>Kada govorimo o prilagođavanju na sušu i visoke temperature svakako je navodnjavanje odlična mera adaptacije koja je potrebna na nacionalnom nivou. Međutim, ono što predstavlja problem jeste što se na teritoriji Srbije razlikuju kako potrebe pojedinih područja za vodom, tako i pogodnost za navodnjavanje (raspoloživi vodni resurisi, zemljišni uslovi, gajene kulture). Zbog toga je u toku izrada </span><span style=”color: #000000;”>Strategije razvoja navodnjavanja Republike Srbije</span><span style=”color: #000000;”> </span><span style=”color: #000000;”>koja će definisati buduće pravce navodnjavanja.</span> </span></span></span></p>

[Author]

Posts