[Lazović – Đoković NadaParticipant]

Keleraba je povrtarska kultura koja se karakteriše uglavnom kratkom vegetacijom i dobrom otpornošću na niske temperature. Zato se keleraba može gajiti i u drugom delu vegetacije, tj. kao kasna jesenja proizvodnja. Izbor sortimenta treba prilagoditi načinu gajenja. Dužina vegetacije kod kelerabe može da varira od 40 do 100 dana a veličina zadebljalog stabla od 70 gr pa do 250 gr kod kasnih genotipova. Zadebljalo stablo kelerabe je uglavnom svetlozelene ili plavoljubičaste boje, okruglog do spljošteno okruglog oblika.

Najpovoljnije vreme za setvu kelerabe je kraj avgusta za kasnu jesenju proizvodnju u novembru, odnosno krajem septembra za ubiranje u decembru. Kasnu proizvodnju kelerabe je moguće organizovati i u zaštićenom prostoru.

Proizvodnja kelerabe se odvija najčešće preko rasada. Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim lejama i sadi se kada ima 4-5 formiranih listova. Za zimsko-prolećnu proizvodnju kontejnerski rasad se proizvodi u toplim objektima i sadi se 35-40 dana posle nicanja. Keleraba odlično uspeva pod agrotekstilom koji može zameniti tunele u jesenjem periodu. Prekrivanjem useva agrotekstilom ili perforiranom PE folijom moguće je skratiti vegetaciju 7-14 dana.

Kod jesenje proizvodnje sklop biljaka treba da je od 8 do 12 biljaka po 1m2, tj. sa razmakom 40×30 ili 30×20-30 cm (15-16 biljaka/1m2). Rasađivanje sa vrši na malo veću dubinu nego što je bila kod proizvodnje rasada. Ukoliko je sadnja gušća dolazi do međusobnog zasenjivanja, te izduživanja lišća, kao i promena na obliku stabla. Kod jesenje proizvodnje zemljište se pre rasadjivanja mora zaliti. Keleraba se obično gaji posle kulture đubrene stajnjakom. Proizvodnju kelerabe je najbolje organizovati na lakšim zemljištima zbog bržeg zagrevanja. Jesenja proizvodnja se nesmetano odvija na srednje teškim zemljištima, sa pH vrednostima od 6 pa do 7,5. Kisela zemljišta se ne preporučuju za proizvodnju kelerabe, zbog moguće pojave bolesti. Optimalna temperatura za rast je od 14-20^oC tokom dana i 8-20^oC tokom noći. Keleraba zahteva ravnomerno snabdevanje vodom. U slučaju da vode ima više nego što je potrebno, dolazi do pucanja zadebljalog stabla. Prvo obilno zalivanje se najčešće vrši prilikom sadnje (30mm), a zatim svakih 5-7 dana do obrazovanja zadebljalog stabla. Pošto keleraba ima kratak vegetacioni period, treba joj osigurati lako pristupačna hraniva. Jedna tona kelerabe iznese iz zemljišta: 50 kg N, 15 kg P₂O₅, 60 kg K₂O i 6 kg CaO. Da bi đubrenje imalo potpuni efekat, uvek ga treba uskladiti sa hemijskom analizom zemljišta. U proseku treba uneti 145-225 kg N, 70-80 kg P₂O₅i 180 kg K₂O po hektaru. Prihranjivanje se obavlja azotnim đubrivom (200-250 kg N/ha) uz primenu međuredne kultivacije, u periodu u kome se još može ući u usev. Berba kelerabe se obavlja ručno, rezanjem oštrim nožem neposredno ispod zadebljalog stabla. Prinosi kod jesenje i kasne kelerabe se kreću od 20 do 30 t/ha, a mogu biti i znatno veći u zavisnosti od agrotehnike i klimatskih uslova.

[Author]

Posts