[Rehak GordanaParticipant]

<p align=”CENTER”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”><b>ГАЈЕЊЕ ЕСПАРЗЕТЕ И ЊЕН ЗНАЧАЈ</b></span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Еспарзета као биљна култура је мање распрострањена у сетви пољопривредних усева, а има низ предности у гајењу. Осим за испашу и сено, еспарзета се може користити за спремање силаже, а због одређених биолошких особина, боље подноси неповољне услове од луцерке и црвене детелине, добро подноси плитко, суво и каменито земљиште сиромашно минералним материјама, <span lang=”zxx”>а д</span>обар је <span lang=”zxx”>предусев </span>за сва стрна жита.</span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Еспарзета има јак коренов систем (штити земљиште од ерозије), па стога успешно <span lang=”zxx”>усваја</span> теже растворљиве фосфате и воду из дубљих слојева, а симбиозом усваја веће количине азота чиме обезбеђује земљиште азотом за наредну културу.</span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Што се тиче отпорности, еспарзету слабије напада вилина косица. Уколико се користи за сено и испашу, не изазива надутост код стоке. <span lang=”zxx”>Може се гајити успешно у чистој култури и у травним смешама иако има слабији квалитет крме, одликује се високим садржајем протеина, минералних материја и каротина, тако да се може спремати силажа. Медоносна је биљка, тако да се претежно гаји за добијање меда, па је зато ретко заступљена као пољопривредна култура за сточну исхрану.</span></span></span></p>
<p lang=”zxx” align=”JUSTIFY”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”><b>Услови успевања:</b></span></span></p>
<p lang=”zxx” align=”JUSTIFY”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”>За свој развој, еспарзета тражи топле услове и у првој години је осетљива на температуре испод 5 степени, док се у наредним годинама њена отпорност повећава тако да је отпорнија од луцерке на високе температуре и сушу због јаког кореновог система. Такође, подноси обилне падавине, али не и висок ниво подземних вода и заслањена земљишта. </span></span></p>
<p lang=”zxx” align=”JUSTIFY”><span style=”color: #121212;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”><b>Плодоред и обрада земљишта:</b></span></span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #121212;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”><span lang=”zxx”>Еспарзета се сеје у рано пролеће у марту и априлу, може и раније како би се биљке што боље развиле до зимског периода, а сеје се ускоредо на растојању од 15-35 цм између редова у зависности од особина земљишта на дубини од 4-6 цм. За сетву је потребно 150-180 кг/ха целих махуна, а чистог семена од 50-90 кг/ха. После сетве земљиште треба поваљати. Уколико се еспарзета сеје у травној смеши или са легуминозама, удео еспарзете треба да је од 60-80 %. </span></span></span></span><span style=”color: #121212;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”><span lang=”zxx”>Еспарзету би требало гајити у плодореду после стрних жита, разораних ливада и окопавина. Тражи добро слегнута земљишта, тако да, уколико се гаји после стрних жита, треба извршити љуштење стрништа, дубоко орање на 30 цм, предсетвену припрему непосредно пред сетву и ваљање. Најбољи принос крме остварује кошењем у фази почетка цветања.</span></span></span></span></p>
<p lang=”zxx” align=”JUSTIFY”><span style=”color: #121212;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”><b>Ђубрење:</b></span></span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”><span style=”color: #121212;”><span lang=”zxx”>Еспарзету треба ђубрити органским и минералним ђубривима. Стајњаком на слабо квалитетним земљиштима у количини од 20-40 тона по хектару, а минералним ђубривима са PK која подстичу развиће, а уносе се заоравањем у основној обради и делом у предсетвеној припреми 50–100 кг/хa P2O5 i 50–100 кг/ха K2O. У првој години се користи 40-60 кг/ха азотних ђубрива, а у осталим годинама ђубрити у јесењем периоду.</span></span></span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #121212;”> <span style=”font-family: Arial, serif;”><span style=”font-size: medium;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span lang=”zxx”>Извор: Дипл. Инж. Гордана Рехак ПССС Шабац</span></span></span></span></span></p>

[Author]

Posts