Pri podizanju zasada dunje treba voditi računa o pravilnom kombinovanju sorti prema odnosima oplođenja.Pri podizanju zasada u kome će biti samooplodne sorte može se u jednom zasadu posaditi samo jedna sorta.Nasuprot tome,u voćnjacima,u kojima će se gajiti samobesplodne i delimično samooplodne sorte,treba izabrati sorte prema odnosima oplođenja.To je jedan od neophodnih uslova rodnosti voćaka,pa i dunje.Sorte oprašivači treba da se odlikuju sledećim osobinama:da su dobro prilagođene uslovima sredine,da ispoljavaju što bolju polnu podudarnost sa glavnim sortama i time obezbeđuju što obilnije prinose,da imaju dobru klijavost polena,da im se vreme cvetanja što potpunije podudara,da im plodovi imaju što bolji kvalitet i da im se dugovečnosti približno podudaraju sa glavnim sortama.
Ako se sorte koje se žele gajiti odlikuju velikom vrednošću po kvalitetu plodova i mogu se smatrati glavnim,a dobro se međusobno oplođuju,tada se one smenjuju sa po 4 ili najviše 6 redova (uvek sa parnim brojem redova).Pri normalnom razvitku dunje,to je udaljenost koja obezbeđuje uspešno međusobno oprašivanje.U slučaju da se pojedine sorte žele gajiti u malim razmerama,pretežno kao oprašivači,tada se može izvršiti različit raspored ovih oprašivača u voćnjacima.
Tako se na primer Vranjska dunja,zbog relativno lošijeg kvaliteta ploda,koristi kao oprašivač za Leskovačku dunju(delimično samooplodna,slaba klijavost polena) sa svega 10-15%,odnosno sa po jednim stablom na svakih 10-15 stabala.
Treba izbegavati raspored po kojem bi u svakom redu bile po dve sorte,jer bi to kvarilo izgled i imalo niz drugih nepovoljnih posledica na organizaciju rada i ujednačenje agrotehničkih mera koji se u zasadu moraju primenjivati.Takav raspored se izbegava naročito u velikim voćnjacima.
Gligorijević Ivana