[Galović BrankoParticipant]

Бoжићна звезда (Euphorbia pulcherrima) припада породици Euphorbia или млечика. Пореклом jе из Јужне Америке где растe на отвореном као жбун висине до 2 м. Код нас се гаји у саксијама као украсна биљка. Божићна звезда је слабо разгранат грм, чије је лишће дужине 15 цм, елипсасто, тамно зелене боје. Цветови су мали и неугледни, а налазе се  у средишту розете јарко обојених брактеја. Оне су најчешће црвене боје, али могу бити и розе, беле, жуте. Цветање траје од октобра до фебруара. Она је биљка кратког дана, која захтева заливање једном недељно.

 

Болести које се јављју на божићној звезди су трулеж корена, трулеж врата корена и трулеж базалног дела стабла које изазивају земљишне фитопатогене гљивице као што су: Pythium ultimum, Rhizoctonia solani, Botritis cinerea и Phytophtora sp.

 

Инфекције гљивицом Pythium ultimum најчешће су рано у јесен у време укорењавања резница, али и касније. Јаче развијене резнице вену и угињавају. На старијим биљкама заражени коренови су тамносмеђе боје, док  заражене биљке на дневним температурама често увену али се током ноћи опораве. Ако дуже преживе, прерано цветају и губе листове.  Мере сузбијања се састоје од уклањања оболелих биљака и коришћење фунгицида на бази propamokarb-hidrohlorida (PREVICUR 607-SL).Rhizoctonia solani се јавља на старијим биљкама, на којима изазива лисну пегавост или рак стабљике. Доњи део стабљике постаје тамносмеђ и сасуши се. На листовима настају суве  смеђе пеге неправилног облика. У условима повишене температуре и високе релативне влажности ваздуха на пегама се развија светлосмеђи плих, најчешће на стабљици непосредно изнад земље. Стабљике на којима се развијају смеђе лезије најчешће увену. Развоју болести погодују умерена температура и  висока релетивна влажност ваздуха. Заштита се састоји од уклањања оболелих биљака  и прскања једним од фунгицида на бази propamokarb-hidrohlorida (PREVICUR 607-SL).

Сиву плесан коју узрокује Botritis cinerea, јавља се у свим развојним фазама биљке, али најосетљивије су потпуно развијене биљке спремне за продају. Симптоми се јављају у виду смеђих пега на ободу листова и на брактејама. На пегама се временом развије сивкаста превлака од репродуктивних органа гљиве. Ова болест се редовно јавља у стакленицима где није добро регулисано проветравање. Инфекцији погодује врло висока релативна влажност ваздуха (виша од 90 %), док температура није битна, добро се развија у распону од 1-30 o С.  Заштита се заснива на редовном проветравању у циљу снижавања релативне влаге. Хемијско сузбијање се састоји од коришћења фунгицида  на бази fenheksamida (TELDOR 500-SC).Phytophtora nicotiana проузрокује пропадање старијих биљака. Прво се јављају симптоми на корену који добије мрку боју. На базалном делу стабљике развију се пурпурно црне, влажне лезије, које се брзо шире са стабљике на брактеје које увену. На листовима тих стабљика у почетку настају мале угласте суве сивосмеђе пеге, које убрзо захвате веће површине листа. Петељке поцрне а листови  остају да висе на стабљици. Гљива се развија у условима повећане температуре изнад 30 оС и врло високе релативне влажности ваздуха. Шири се зараженом земљом, водом и зараженим биљним материјалом. Заштита се састоји од уклањања оболелих биљака, коришћење стерилног супстрата, умереног заливања. Хемијско сузбијање се састоји од превентивног заливања неким од фунгицида, нпр. на бази propamokarb-hidrohlorida (PREVICUR 607-SL).

 

 

Бранко Галовиц, дипл. инж. заштитe биља

 

[Author]

Posts