Nepesticidne mere u voćnjacima u periodu mirovanja

Nepesticidne mere u voćnjacima u periodu mirovanja

U toku je zimsko mirovanje u voćnjacima što znači da je prestao intezivan porast ali ne i radovi u zasadima.Neophodno je u tom periodu sprovesti sve agro i pomotehničke tehničke mere kako bi se obezbedio dobar rod i kvalitet plodova naredne vegetacije :
1. Rezidba: se izvodi kasno zimi ili u rano proleće. Кod koštičavog voća (breskva, šljiva, kajsija, višnja) rezidba se pomera na proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva, zbog njihove veće osetljivosti.
2. Priprema zemljišta : Održavanje voćnjaka, uklanjanje korova, rastresanje zemljišta (ako vreme dozvoljava).
3.Dezinfekcija i zaštita : Prskanje stabala i grana odgovarajućim fungicidima(npr. na bazi bakra) i insekticidima za suzbijanje prezimljujućih prouzrokovača bolesti i štetočina.
4.Zaštita od mraza i sunca : Zaštita debla mrežama, papirima ili premazima od kreča, naročito kod mlađih voćaka, kao i postavljanje malča oko stabla.
5.Đubrenje : preporuka je da se obavi na osnovu preporuke po obavljenoj agrohemijskoj analizi koja je za registrovana PG za 4 uzorka besplatna.
Nakon završene berbe voća, preporučuju se higijenske mera koje obuhvataju sledeće radnje:
– sakupljanje opalog lišća (tamo gde je to moguće),
– uklanjanje mumuficiranih plodova iz krošnje, sa zemlje, i ispod voćke i
– odstranjivanje starih, polomljenih i obolelih grana.
MERE ZAŠTITE OD POLJSKIH GLODARA
Kora mladih sadnica voća (jabuka, kruška, šljiva, trešnja, višnja) predstavlja izrazito primamljivu hranu za glodare tokom zimskih meseci, posebno za vreme snežnih padavina kada je nedostatak prirodne hrane izražen. Ove vrste glodara najčešće oštećuju vrat korena, korenov sistem i deo debla u nivou zemljišta.
Štete od poljskih glodara
– Oštećenja na korenu mogu biti duboka, sve do kambijuma.
-Prstenasto izgrizanje kore posebno je opasno jer dovodi do potpunog prekida kretanja vode i hranljivih materija.
– Zbog prekida provodnih sudova dolazi do uvenuća i sušenja sadnica, naročito u mladim zasadima gde je korenov sistem slabije razvijen.
• Prag štetnosti za preduzimanje mera zaštite: za poljsku voluharicu: 10–500 aktivnih rupa/ha, za poljskog miša: 10–50 rupa/ha.
• Mamci se postavljaju isključivo u aktivne rupe i zatim OBAVEZNO zatrpavaju.
• Tretman se obavlja po suvom vremenu zbog higroskopnih osobina mamaka cink-fosfida.

MERE ZAŠTITE OD DIVLJAČI
Štete od divljih životinja veoma su značajne, posebno ako se sneg zadrži duže vreme. Tada dolazi do intenzivnog glođanja kore i mladih izdanaka.
Štete od zeca
• Zec najčešće pravi duboke povrede kore, obično iznad nivoa snega.
• Prstenovanje se javlja ređe, ali je moguće.
• Ako je oštećena samo jedna strana stabla, biljka obično preživi, ali stvara se kalus, narušava se provodljivost, voćka čitavog životnog veka slabije rađa u poređenju sa neoštećenim biljkama.
Štete od srne
• Srne oštećuju stabla ljuštenjem kore, grickanjem vrhova mladih izdanaka i lome mladice.
• Oštećenja su gruba i nepravilna, na većoj visini od onih koje pravi zec.
Mehaničke mere zaštite od divljači : Postavljanje oko stabala zaštitne mrežice i ograđivanje voćnjaka žičanom mrežom — najefikasnija mera, ali najskuplja.
Hemijske mere zaštite od divljači
U našoj zemlji, nema registrovanih sredstava (repelenata) za ovu namenu.Kao alternativa, mogu se koristiti organske smeše pripremljene u domaćinstvu — na bazi užeglog ulja ili masti, ribljeg ulja, krvi domaćih životinja. Ove smeše deluju repelentno, ali je njihova efikasnost kraća i potrebno je redovno obnavljanje, naročito posle padavina.
Krečenje stabala je još jedna među nepesticidnim merama kojom će se izvršiti dezinfekcija stabala,odlaganje kretanja vegetacija,sprečavanje pojave mrazopuca na deblu.Za premazivanje treba napraviti smešu od: 10-15l vode,5kg hidratisanog kreča,0,5kg soli ,0,25kg sumpora I bakar po propisanoj koncentraciji proizvođača.
Ove mere imaju veliki značaj za očuvanje zdravstvenog stanja voćaka u narednoj vegetacionoj sezoni.
Sanja Čokojević,dipl.inž.voćarstva i vinogradarstva