Регенативна пољопривреда
Велике климатске промене, високе температуре праћене екстремном сушом, обилне падавине са поплавама у комбинацији са интензивном пољопривредом: наводњавањем, употребом тешке механизације, прекомерном употребом пестицида, некоришћењем или смањеним коришћењем органског ђубрива ( стајњака, компоста, зеленишног ђубрења…), смањеног броја врста биљака у плодореду, услед неадекватног ђубрења минералним ђубривима (без претходног узорковања земљишта на садржај макроелемената, пх, хумуса, кречњака ради препоруке за ђубрење),веома негативно утичу на квалитет земљишта.
Биљни покривач је заштитни слој земљишта од утицаја спољних фактора: јаких краткотрајних пљускова, сунчевих зрака, ветра.
Спаљивање биљних остатака је законом забрањено због ширења пожара а на земљиште утиче веома негативно због смањења органске материје, уништавања микрофлоре, микрофауне, бржег губитка воде из земљишта (због бржег отицања у дубину и ниже делове парцела, испаравања) али и додатног повећања ерозије.
Усеви, нарочито легуминозе, биљни остаци служе уједно и као малћ, односно задржавају влагу, сузбијају корове а уједно обзиром да су азотофиксатори, обезбеђују азот у земљишту.
Регенативна пољопривреда има за циљ очување земљишта као једног од најважнијих необновљивих природних ресурса, кроз скуп добрих пољопривредних пракси и агротехничких мера којима се утиче на његове физичке, хемијске и биолошке особине.
Без обзира што је овај правац почео од ратарства и ратарске производње, веома успешно се примењује у воћарској и виноградарској производњи, применом регенативних мера.
Svetozarević Goran