Borovnica u fazi cvetanja – rizici od mraza i značaj oprašivanja

Faza cvetanja i zametanja plodova predstavlja najosetljiviji period u proizvodnji borovnice. U ovom kratkom ali ključnom delu vegetacije i naizgled slab stres može imati ozbiljne posledice po prinos. Posebno su rizični kasni prolećni mrazevi, koji se u našim agroekološkim uslovima često javljaju upravo u vreme cvetanja.

Osetljivost borovnice na niske temperature

Borovnica reaguje različito na niske temperature u zavisnosti od fenofaze razvoja. Najveću osetljivost pokazuju otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi, dok su pupoljci u ranijim fazama nešto otporniji. Međutim, čak i kratkotrajno izlaganje temperaturama ispod kritičnih vrednosti može dovesti do oštećenja cvetnih organa, što se kasnije manifestuje kao slabije zametanje ili potpuni izostanak roda.

Problem kod poznih mrazeva je što se šteta često ne uočava odmah. Spoljašnji izgled cveta može ostati nepromenjen, dok su unutrašnji delovi (tučak i zametak) već oštećeni. Takvi cvetovi kasnije ne formiraju plod ili dolazi do njegovog opadanja.

Kritične temperature u fazi cvetanja i zametanja plodova

Osetljivost borovnice na niske temperature jasno je povezana sa fazom razvoja cveta. Razlike od svega jednog stepena mogu odlučiti da li će doći do očuvanja ili gubitka roda.
<table>
<thead>
<tr>
<td>Fenofaza borovnice</td>
<td>Kritična temperatura</td>
</tr>
</thead>
<tbody>
<tr>
<td>Zatvoreni cvetni pupoljci</td>
<td>oko –3,8 °C</td>
</tr>
<tr>
<td>Početak cvetanja (otvaranje pupoljaka)</td>
<td>oko –2,8 °C</td>
</tr>
<tr>
<td>Potpuno otvoreni cvetovi</td>
<td>oko –1,5 °C</td>
</tr>
<tr>
<td>Tek zametnuti plodovi</td>
<td>oko –1,1 °C</td>
</tr>
</tbody>
</table>
Šta u praksi znači –1,5 °C?

Temperatura od –1,5 °C se u praksi često doživljava kao „slab mraz“, ali za borovnicu u fazi otvorenog cveta ona predstavlja kritičnu granicu. Već kratkotrajno zadržavanje temperature na ovom nivou može dovesti do oštećenja tučka, što onemogućava oplodnju čak i ako je polen prisutan.

Dodatni problem je što se ovakvi mrazevi često javljaju u ranim jutarnjim satima, kada se hladan vazduh zadržava u zoni cvetova, naročito u udolinama i na slabije provetrenim parcelama. U tim uslovima proizvođači često pogrešno procene da štete nema, jer cvetovi vizuelno deluju očuvano, dok se pravi gubici uočavaju tek kasnije – kroz slabije zametanje plodova.

Praćenje vremenskih uslova i mere zaštite

Pouzdano praćenje vremenskih prilika predstavlja osnovu za pravovremenu reakciju. Lokalni uslovi u zasadu često se razlikuju od zvaničnih prognoza, pa temperatura u zoni cvetanja može biti niža od očekivane.

Izbor metode zaštite od mraza zavisi od više faktora: konfiguracije terena, opreme kojom proizvođač raspolaže i ekonomske isplativosti primene. U praksi se koriste različite mere – orošavanje, zadimljavanje, ventilatori ili antifrost sistemi – ali ne postoji univerzalno rešenje koje je primenjivo na svim lokalitetima.

Cilj svake mere je da se temperatura u zoni cveta zadrži iznad kritične granice, makar i za nekoliko stepeni, jer i mala razlika može biti presudna za očuvanje roda.

Značaj oprašivanja i uloga bumbara

Pored niskih temperatura, uspešno zametanje plodova u velikoj meri zavisi od kvaliteta oprašivanja. Iako je visokožbunasta borovnica uglavnom samooplodna, u praksi je dokazano da prisustvo oprašivača značajno povećava prinos, kao i krupnoću i ujednačenost plodova.

Polen borovnice je težak i lepljiv, zbog čega se ne prenosi vetrom, već isključivo insektima. U tom smislu, bumbari imaju izuzetno važnu ulogu, jer su aktivni pri nižim temperaturama i slabijem osvetljenju u poređenju sa pčelama.

U uslovima hladnog i promenljivog vremena, kada je aktivnost pčela ograničena, bumbari često ostaju jedini efikasni oprašivači. Njihova prisutnost omogućava oplodnju i u danima koji nisu idealni za let insekata, čime se direktno smanjuje rizik od slabog zametanja plodova.

Povezanost mraza i oprašivanja

U praksi se često dešava da proizvođači uspešno zaštite cvetove od mraza, ali da zbog nepovoljnih vremenskih uslova tokom cvetanja oprašivanje ostane nedovoljno. U takvim slučajevima zasad vizuelno deluje očuvano, ali prinos ostaje ispod očekivanja.

Zbog toga je neophodno posmatrati cvetanje borovnice kao celovit proces, u kome su očuvanje cvetova od mraza i obezbeđivanje aktivnih oprašivača jednako važni faktori uspešne proizvodnje.

Faza cvetanja borovnice zahteva maksimalnu pažnju proizvođača. Niski temperaturni stres i neadekvatno oprašivanje predstavljaju najveće rizike u ovom periodu, a njihove posledice se direktno odražavaju na prinos i kvalitet plodova. Razumevanje kritičnih temperatura, praćenje lokalnih vremenskih uslova i uvažavanje uloge oprašivača, posebno bumbara, predstavljaju osnovu za stabilnu i održivu proizvodnju borovnice.

Radmila Koprivica, master voćarstva i vinogradarstva

Faza cvetanja i zametanja plodova predstavlja najosetljiviji period u proizvodnji borovnice. U ovom kratkom ali ključnom delu vegetacije i naizgled slab stres može imati ozbiljne posledice po prinos. Posebno su rizični kasni prolećni mrazevi, koji se u našim agroekološkim uslovima često javljaju upravo u vreme cvetanja.

Osetljivost borovnice na niske temperature

Borovnica reaguje različito na niske temperature u zavisnosti od fenofaze razvoja. Najveću osetljivost pokazuju otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi, dok su pupoljci u ranijim fazama nešto otporniji. Međutim, čak i kratkotrajno izlaganje temperaturama ispod kritičnih vrednosti može dovesti do oštećenja cvetnih organa, što se kasnije manifestuje kao slabije zametanje ili potpuni izostanak roda.

Problem kod poznih mrazeva je što se šteta često ne uočava odmah. Spoljašnji izgled cveta može ostati nepromenjen, dok su unutrašnji delovi (tučak i zametak) već oštećeni. Takvi cvetovi kasnije ne formiraju plod ili dolazi do njegovog opadanja.

Kritične temperature u fazi cvetanja i zametanja plodova

Osetljivost borovnice na niske temperature jasno je povezana sa fazom razvoja cveta. Razlike od svega jednog stepena mogu odlučiti da li će doći do očuvanja ili gubitka roda.
<table>
<thead>
<tr>
<td>Fenofaza borovnice</td>
<td>Kritična temperatura</td>
</tr>
</thead>
<tbody>
<tr>
<td>Zatvoreni cvetni pupoljci</td>
<td>oko –3,8 °C</td>
</tr>
<tr>
<td>Početak cvetanja (otvaranje pupoljaka)</td>
<td>oko –2,8 °C</td>
</tr>
<tr>
<td>Potpuno otvoreni cvetovi</td>
<td>oko –1,5 °C</td>
</tr>
<tr>
<td>Tek zametnuti plodovi</td>
<td>oko –1,1 °C</td>
</tr>
</tbody>
</table>
Šta u praksi znači –1,5 °C?

Temperatura od –1,5 °C se u praksi često doživljava kao „slab mraz“, ali za borovnicu u fazi otvorenog cveta ona predstavlja kritičnu granicu. Već kratkotrajno zadržavanje temperature na ovom nivou može dovesti do oštećenja tučka, što onemogućava oplodnju čak i ako je polen prisutan.

Dodatni problem je što se ovakvi mrazevi često javljaju u ranim jutarnjim satima, kada se hladan vazduh zadržava u zoni cvetova, naročito u udolinama i na slabije provetrenim parcelama. U tim uslovima proizvođači često pogrešno procene da štete nema, jer cvetovi vizuelno deluju očuvano, dok se pravi gubici uočavaju tek kasnije – kroz slabije zametanje plodova.

Praćenje vremenskih uslova i mere zaštite

Pouzdano praćenje vremenskih prilika predstavlja osnovu za pravovremenu reakciju. Lokalni uslovi u zasadu često se razlikuju od zvaničnih prognoza, pa temperatura u zoni cvetanja može biti niža od očekivane.

Izbor metode zaštite od mraza zavisi od više faktora: konfiguracije terena, opreme kojom proizvođač raspolaže i ekonomske isplativosti primene. U praksi se koriste različite mere – orošavanje, zadimljavanje, ventilatori ili antifrost sistemi – ali ne postoji univerzalno rešenje koje je primenjivo na svim lokalitetima.

Cilj svake mere je da se temperatura u zoni cveta zadrži iznad kritične granice, makar i za nekoliko stepeni, jer i mala razlika može biti presudna za očuvanje roda.

Značaj oprašivanja i uloga bumbara

Pored niskih temperatura, uspešno zametanje plodova u velikoj meri zavisi od kvaliteta oprašivanja. Iako je visokožbunasta borovnica uglavnom samooplodna, u praksi je dokazano da prisustvo oprašivača značajno povećava prinos, kao i krupnoću i ujednačenost plodova.

Polen borovnice je težak i lepljiv, zbog čega se ne prenosi vetrom, već isključivo insektima. U tom smislu, bumbari imaju izuzetno važnu ulogu, jer su aktivni pri nižim temperaturama i slabijem osvetljenju u poređenju sa pčelama.

U uslovima hladnog i promenljivog vremena, kada je aktivnost pčela ograničena, bumbari često ostaju jedini efikasni oprašivači. Njihova prisutnost omogućava oplodnju i u danima koji nisu idealni za let insekata, čime se direktno smanjuje rizik od slabog zametanja plodova.

Povezanost mraza i oprašivanja

U praksi se često dešava da proizvođači uspešno zaštite cvetove od mraza, ali da zbog nepovoljnih vremenskih uslova tokom cvetanja oprašivanje ostane nedovoljno. U takvim slučajevima zasad vizuelno deluje očuvano, ali prinos ostaje ispod očekivanja.

Zbog toga je neophodno posmatrati cvetanje borovnice kao celovit proces, u kome su očuvanje cvetova od mraza i obezbeđivanje aktivnih oprašivača jednako važni faktori uspešne proizvodnje.

Faza cvetanja borovnice zahteva maksimalnu pažnju proizvođača. Niski temperaturni stres i neadekvatno oprašivanje predstavljaju najveće rizike u ovom periodu, a njihove posledice se direktno odražavaju na prinos i kvalitet plodova. Razumevanje kritičnih temperatura, praćenje lokalnih vremenskih uslova i uvažavanje uloge oprašivača, posebno bumbara, predstavljaju osnovu za stabilnu i održivu proizvodnju borovnice.

Radmila Koprivica, master voćarstva i vinogradarstva

Faza cvetanja i zametanja plodova predstavlja najosetljiviji period u proizvodnji borovnice. U ovom kratkom ali ključnom delu vegetacije i naizgled slab stres može imati ozbiljne posledice po prinos. Posebno su rizični kasni prolećni mrazevi, koji se u našim agroekološkim uslovima često javljaju upravo u vreme cvetanja.

Osetljivost borovnice na niske temperature

Borovnica reaguje različito na niske temperature u zavisnosti od fenofaze razvoja. Najveću osetljivost pokazuju otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi, dok su pupoljci u ranijim fazama nešto otporniji. Međutim, čak i kratkotrajno izlaganje temperaturama ispod kritičnih vrednosti može dovesti do oštećenja cvetnih organa, što se kasnije manifestuje kao slabije zametanje ili potpuni izostanak roda.

Problem kod poznih mrazeva je što se šteta često ne uočava odmah. Spoljašnji izgled cveta može ostati nepromenjen, dok su unutrašnji delovi (tučak i zametak) već oštećeni. Takvi cvetovi kasnije ne formiraju plod ili dolazi do njegovog opadanja.

Kritične temperature u fazi cvetanja i zametanja plodova

Osetljivost borovnice na niske temperature jasno je povezana sa fazom razvoja cveta. Razlike od svega jednog stepena mogu odlučiti da li će doći do očuvanja ili gubitka roda.
<table>
<thead>
<tr>
<td>Fenofaza borovnice</td>
<td>Kritična temperatura</td>
</tr>
</thead>
<tbody>
<tr>
<td>Zatvoreni cvetni pupoljci</td>
<td>oko –3,8 °C</td>
</tr>
<tr>
<td>Početak cvetanja (otvaranje pupoljaka)</td>
<td>oko –2,8 °C</td>
</tr>
<tr>
<td>Potpuno otvoreni cvetovi</td>
<td>oko –1,5 °C</td>
</tr>
<tr>
<td>Tek zametnuti plodovi</td>
<td>oko –1,1 °C</td>
</tr>
</tbody>
</table>
Šta u praksi znači –1,5 °C?

Temperatura od –1,5 °C se u praksi često doživljava kao „slab mraz“, ali za borovnicu u fazi otvorenog cveta ona predstavlja kritičnu granicu. Već kratkotrajno zadržavanje temperature na ovom nivou može dovesti do oštećenja tučka, što onemogućava oplodnju čak i ako je polen prisutan.

Dodatni problem je što se ovakvi mrazevi često javljaju u ranim jutarnjim satima, kada se hladan vazduh zadržava u zoni cvetova, naročito u udolinama i na slabije provetrenim parcelama. U tim uslovima proizvođači često pogrešno procene da štete nema, jer cvetovi vizuelno deluju očuvano, dok se pravi gubici uočavaju tek kasnije – kroz slabije zametanje plodova.

Praćenje vremenskih uslova i mere zaštite

Pouzdano praćenje vremenskih prilika predstavlja osnovu za pravovremenu reakciju. Lokalni uslovi u zasadu često se razlikuju od zvaničnih prognoza, pa temperatura u zoni cvetanja može biti niža od očekivane.

Izbor metode zaštite od mraza zavisi od više faktora: konfiguracije terena, opreme kojom proizvođač raspolaže i ekonomske isplativosti primene. U praksi se koriste različite mere – orošavanje, zadimljavanje, ventilatori ili antifrost sistemi – ali ne postoji univerzalno rešenje koje je primenjivo na svim lokalitetima.

Cilj svake mere je da se temperatura u zoni cveta zadrži iznad kritične granice, makar i za nekoliko stepeni, jer i mala razlika može biti presudna za očuvanje roda.

Značaj oprašivanja i uloga bumbara

Pored niskih temperatura, uspešno zametanje plodova u velikoj meri zavisi od kvaliteta oprašivanja. Iako je visokožbunasta borovnica uglavnom samooplodna, u praksi je dokazano da prisustvo oprašivača značajno povećava prinos, kao i krupnoću i ujednačenost plodova.

Polen borovnice je težak i lepljiv, zbog čega se ne prenosi vetrom, već isključivo insektima. U tom smislu, bumbari imaju izuzetno važnu ulogu, jer su aktivni pri nižim temperaturama i slabijem osvetljenju u poređenju sa pčelama.

U uslovima hladnog i promenljivog vremena, kada je aktivnost pčela ograničena, bumbari često ostaju jedini efikasni oprašivači. Njihova prisutnost omogućava oplodnju i u danima koji nisu idealni za let insekata, čime se direktno smanjuje rizik od slabog zametanja plodova.

Povezanost mraza i oprašivanja

U praksi se često dešava da proizvođači uspešno zaštite cvetove od mraza, ali da zbog nepovoljnih vremenskih uslova tokom cvetanja oprašivanje ostane nedovoljno. U takvim slučajevima zasad vizuelno deluje očuvano, ali prinos ostaje ispod očekivanja.

Zbog toga je neophodno posmatrati cvetanje borovnice kao celovit proces, u kome su očuvanje cvetova od mraza i obezbeđivanje aktivnih oprašivača jednako važni faktori uspešne proizvodnje.

Faza cvetanja borovnice zahteva maksimalnu pažnju proizvođača. Niski temperaturni stres i neadekvatno oprašivanje predstavljaju najveće rizike u ovom periodu, a njihove posledice se direktno odražavaju na prinos i kvalitet plodova. Razumevanje kritičnih temperatura, praćenje lokalnih vremenskih uslova i uvažavanje uloge oprašivača, posebno bumbara, predstavljaju osnovu za stabilnu i održivu proizvodnju borovnice.

Radmila Koprivica, master voćarstva i vinogradarstva