Mogućnost iskorišćavanja Negotinskog tresetišta

Stanovnicima Negotina je jako dobro poznato da se na samom obodu grada,u blizini mašinskog parka nekadašnjeg Poljoprivrednog kombinata ” Krajina”, nalazi tresetište veličine oko 37 ha i dubine ( po nekim podacima) oko 180 m. Pomenuto tresetište je sklono samozapaljenju u vrelim letnjim mesecima kada temperature u Negotinu dostignu do 40 C. Tada gust dim koji prosto kulja tim delom grada stvara velike probleme meštanima a naročito hroničnim bolesnicima.
Poljoprivredni stručnjaci su dokazali da se treset može koristiti za popravke fizičko-hemijskih svojstava zemljišta i preporučuju ga zbog svojih osobina za ovu upotrebu. Poljoprivredna stručna služba Negotin predlaže eksploataciju ovog tresetišta na dva načina:

1.   za trajnu rekultivaciju nanosa pirita na lokaciji Bregovski kot, pošumljavanjem
2.   za upotrebu ovog treseta kao organsko đubrivo u biljnoj proizvodnji

Treset predstavlja prirodnu tvorevinu koja nastaje kada se organska materija biljnog porekla nagomilava u uslovima velike vlažnosti. Treset iz Negotinskog tresetišta pripada tipu nizijskog treseta koji nastaje u rečnim dolinama u uslovima prekomerne vlažnosti koja najvećim delom potiče od podzemnih voda. Ovaj tip treseta se koristi  za đubrenje njiva.
Rađene su analize uzoraka treseta iz Negotinskog tresetišta ( nažalost do sada su uzorci uzimani samo sa površine) i rezultati urađenih analiza ukazuju da ovaj treset, čak i u neoplemenjom stanju poseduje izuzetno dobre osobine za biljnu proizvodnju.
Rezultati analiza:
-Aktivna pH vrednost ovih uzoraka je neutralne reakcije (pH = 7), a supstituciona kiselost je takođe neutralne reakcije (ph= 6.7), što ukazuje na jako izražena puferna svojstva ovog treseta.
-Sadržaj organske materije je 65 %,što predstavlja značajan izvor hranljivih materija za biljke.
-Sadržaj ukupnog N iznosi 1,29 %,što ukazuje da se može koristiti i kao značajan izvor ovog hranljivog elementa, pogotovo što zbog neutralne reakcije dolazi do mineralizacije organskog N do nitrata, pa je na taj način biljkama na raspolaganju i nitratni i amonijačni oblik N
– Sadržaj ukupnog K je jako visok ( 0,28%), a jako visok je i sadržaj ukupnog P ( 0,32%)
– Količine Ca i Mg su jako visoke, kao i količine ispitivanih mikroelemenata, ali ne prelaze granice toksičnosti i bez problema se ovaj treset može koristiti u poljoprivrednoj proizvodnji

org. mat.   pH u H2O   pH u KCl   hranljivi elementi
N   P   K   Ca   Mg   Mn   Fe   Cu   Zn   Pb   Cd
%         %   %   %   %   %   mg/kg   mg/kg   mg/kg   mg/kg   mg/kg   mg/kg
65   7   6.7   1.29   0.32   0.28   1.95   1.47   50.19   8093.16   23.13   15.29   3.14   0.15

Na osnovu analize ispitivanih uzoraka može se zaključiti sledeće:
1.   da se ispitivani treset zbog svojih dobrih osobina, uz primenu odgovarajućih mera i odgovarajuće tehnologije, može uspešno primeniti za rekultivaciju piritnih nanosa pošumljavanjem,š to bi omogućilo bolji prijem i razvoj biljnih vrsta na zemljištu, kao i stvaranje stabilnog antropogenog biljnog pokrivača.
2.   da se ispitivani treset sa ove lokacije može, zbog svojih dobrih osobina, iskoristiti kao organsko đubrivo u biljnoj proizvodnji. Ovaj treset se može primeniti na sledeći način:
–   Direktnim đubrenjem – ovako se primenjuje nizijski treset koji se nakon toga zaliva osokom. Unosi se u zemljište na dubinu 30-40 cm.
–   Tresetni stajnjak – ovde se sušeni treset koristi kao prostirka i tako se unosi sa stajnjakom. Može da se koristi i van staje na taj način što se ređa u slojeve sa stajnjakom ( 25 cm treseta, 30 cm stajnjaka), pa se cela masa kompostira.
–   Tresetno – fosfatni stajnjak – pri ovom načinu mešaju se super-fosfat, stajnjak i treset, radi povećanja sadržaja P
–   Tresetno – osočni kompost – dobija se kada se treset tretira osokom u odnosu 10:1
–   Tresetno – mineralni kompost – dobija se kada se treset frezira sa mineralnim đubrivima na 10-15 cm dubine.
Treba napomenuti da treset sa ovog lokaliteta, zbog svojih osobina, pogoduje većini kalcifitnih vrsta šumskog drveća, većini voćarskih i povrtarskih kultura, a ne pogoduje četinarima, brezi, borovnici i pitomom kestenu, jer te biljne vrste traže za svoj razvoj kisela zemljišta.

PSSS Negotin, Vladica Gavrilović