Крушкина бува

Обична крушкина бува je инсект који често напада крушку и присутан је у готово свим земљама у којима се ова воћка гаји. Kрушкина бува има 4-5 генерација годишње, а презимљава имаго у пукотинама коре стабла и грана крушке. Имаго летње форме је светлосмеђе боје са тамним и наранџастим пегама,  док је имаго зимске форме тамносмеђе боје са неколико црних и наранџастих пега. Ларве имају спљоштено тело светло-жуте боје, са тамним пегама на дорзалној страни и црвеним очима. Пролазе кроз пет ларвених стадијума, а последња два су зеленкасто-смеђе боје са израженим наставцима крила. Јаја су димензије 0,3 x 0,1 мм, у почетку беле, а касније жуте до наранџасте боје, са петељком са доње стране.Већ од средине фебруара, када је током 2-3 дана температура 7-10°Ц, активира се имаго зимске форме и женке полажу јаја на младаре око пупољака, у групицама од 6-10 јаја. Kада дневна температура пређе 10°Ц, женке полажу 150-200 јаја на пупољке и младо лишће, појединачно или у низу, на наличју лишћа дуж нерва.

Kрушкина бува прави штете и у стадијуму ларве и као одрасли инсект. Храни се сисањем сокова из ткива, при чему долази до коврџања листова и заостајања летораста у порасту. Поред тога, буве луче медну росу на коју се насељава гљива чађавица. Поред наведених штета, крушкина бува је и вектор микоплазми што може довести до превременог опадања лишћа, кржљавости стабла и слабе родности. Највеће штете настају током јуна када се на наличју листова могу пронаћи колоније ларви.

Ако је у јесен присутно 50 и више имага након 100 отресања, потребно је обавити третман инсектицидима из групе пиретроида. С обзиром да су у питању неселективни пестициди, овај третман се изводи тек након опадања лишћа (крајем новембра, почетком децембра). Зимски третман се врши у јануару и фебруару, када је дневна температура изнад 5°Ц. Овим третманом врши се сузбијање популације женки које се спремају за полагање јаја. За овај третман примењују се минерална уља

На почетку вегетације треба пратити динамику полагања јаја и пиљење ларви да би се одредио момент за њихово сузбијање које треба обавити пре него што крушкина бува формира колоније и почне са лучењем медне росе. Најзначајнији третман у сузбијању крушкине буве је у време масовног пиљења ларви, после опадања круничних листића. Са успехом се примењују препарати на бази активне материје абамектин.

Спиротетрамат је активна материја која се такође користи за сузбијање крушкине буве.  Примењен преко листа, спиротетрамат се усваја и улази у спроводни систем биљке – ксилем, којим се преноси навише и флоем којим пренос иде и узлазним токовима ка младом лишћу, и силазним ка корену. Штеточине које се хране сисањем биљних сокова уносе у свој организам активну материју која делује на стварање липида у телу инсеката. На овај начин, многи процеси у развоју бивају поремећени и прекинути (пресвлачење, полегање јаја, стварање колонија…) што за последицу има угинуће штетних организама.

Пирипроксифен припада групи регулатора раста и развића инсеката. Директно утиче на хормонски дисбаланс код инсеката што резултира спречавањем ембриогенезе, метаморфозе и формирање имага. Најбоља ефикасност се постиже када се депозит препарата нанесе на биљку пре полагања јаја или на свеже положена јаја.