Reonizacija omogućava da se za svaki tip zemljišta odredi koje kulture daju najveće prinose. Time se izbegava korišćenje zemljišta za neodgovarajuće kulture, što sprečava gubitke i povećava efikasnost.
Kada se kulture gaje u zonama koje im odgovaraju (klima, zemljište, nadmorska visina), prinosi rastu, a kvalitet proizvoda je bolji. Primer: vinova loza na južnim ekspozicijama, krompir u brdskim predelima, šećerna repa u ravnicama.
Gajenje odgovarajućih kultura smanjuje potrebu za veštačkim đubrivima, navodnjavanjem i zaštitnim sredstvima, jer se koriste prirodne prednosti lokacije.
Pravilno raspoređena proizvodnja smanjuje eroziju, degradaciju i iscrpljivanje zemljišta, jer se izbegava prekomerno eksploatisanje neadekvatnih površina.
Reonizacija pomaže državi i lokalnim zajednicama da planiraju:
- infrastrukturu,
- navodnjavanje,
- zaštitu od poplava,
- investicije u preradu i skladištenje
Na osnovu reonizacije moguće je donositi mere podrške, subvencije i smernice za razvoj određenih grana poljoprivrede (voćarstvo, vinogradarstvo, stočarstvo, ratarstvo).
Reonizacija je ključna jer obezbeđuje racionalno korišćenje zemljišta, povećava produktivnost i smanjuje rizike u proizvodnji. Ona je temelj održive i savremene poljoprivrede, naročito u državama koje teže većoj samodovoljnosti i efikasnom upravljanju poljoprivrednim resursima.
Simić Darko