ИСХРАНА ЈАГЊАДИ

ИСХРАНА ЈАГЊАДИ

Исхрана јагњади је једна од најважнијих производних фаза у овчарству. Начин исхране зависи од типа производње, расног састава стада и, наравно, од врсте доступних хранива.
Да бисмо могли правилно да избалансирамо оброк и направимо план исхране јагњади, неопходно је да познајемо нутритивне потребе јагњади. Потребе за одређеним нутријентима код јагњади зависе од различитих фактора. У ове факторе укључујемо: телесну масу или величину јединке, жељену брзину прираста и генетски потенцијал самих јагњади за повећање телесне масе.
Фазе раста и исхране јагњади се обично деле на 3 фазе: фазу када јагње још увек сиса млеко, фазу када јагње пређе на чврсту храну и завршну фазу исхране.
Прва фаза исхране јагњади јесте исхрана јагњади на сиси. Уколико претпоставимо да је ова фаза исхране до масе од 15 кг, обично се потребе јагњета подмирују кроз млеко мајке. Овчије млеко је богато протеинима, млечним шећерима, мастима, калцијумом, фосфором и другим битним нутријентима. Врх производње млека код овце је око двадесетог дана лактације и остаје на овом нивоу наредне две до три недеље. Ово нам говори да ће јагње бити сасвим у реду уколико буде уносило само мајчино млеко, све до 25-30 дана старости. После 30 дана старости, потребе за храном расту и овца више не може да подмири те потребе, при чему се прелази на другу фазу исхране јагњади.
Уколико се овце узгајају тако да имају редовну испашу, јагњад ће почети да пасу у овом добу да би надокнадили своје потребе за храном. С обзиром да расту потребе за нутријентима, јагњету треба да се обезбеди квалитетна концентрована исхрана.
Поред свега наведеног, потребно је узети у обзир и редовну контролу унутрашњих паразита код јагњади, јер испаша може да доведе до развоја унутрашњих паразита код јагњади, који ће значајно смањити развој и раст, па чак довести и до угинућа јединке. Потребно је развити добар програм исхране за младу јагњад, који ће касније заменити дојење. Обично, овакв програм исхране укључује стартер за јагњад (у пелетираној форми или у праху) у коме је избалансиран ниво протеина, енергије, витамина и минерала. Добра храна за јагњад у овом животном добу треба да има до 20 % сувог протеина, потпуно сварљиви удео треба да буде 72–75 % и да садржи однос од 2:1 калцијума према фосфору. Такође, јагњад која се хране овом храном, треба да имају квалитетно сено по вољи и да имају приступ здравој и чистој води.
У посматраној фази јагњад обично теже до 25 кг, при чему је ова фаза често повезана са завршном, пошто се кроз обе фазе користи слична храна, са једином разликом у проценту уноса протеина. Јагњад са високим потенцијалом за раст, која се хране храном базираном на потпуним смешама, треба дневно да добијају од 200 до 350 гр телесне тежине. Да би постигло овај раст, јагње свакодневно треба да уноси количину хране која износи 2,5–3,5 % од његове телесне масе. Овај период исхране обично траје минимум 30 дана и зависи од жељене коначне масе јагњета.
У завршној фази, јагње би требало хранити храном која садржи 12–14 % протеина. Уколико се јагњад хране количином хране која износи 3–4 % њихове телесне масе, требало би да имају дневни прираст од 300 до 500 гр. Када се јагњад овако хране, може доћи до ацидозе или ентеротоксемије. Ацидоза (киселост) може да се избегне тако што ће се у исхрану укључити до 20 % грубе хране и тако што ће се избегавати нагле промене у исхрани. Такође, мора се омогућити да јагњад имају слободан приступ минералним лизалицама које подстичу варење, као и приступ здравој и чистој води у довољним количинама.