Drosophila suzukii – Azijska voćna mušica

Drosophila suzukii predstavlja veoma značajnu štetočinu većeg broja voćnih vrsta. Pre svega javlja se na voćkama koje imaju mekšu pokožicu ploda, među kojima su: borovnica, malina, jagoda, dunja, trešnja. Pored navedenih voćnih vrsta, ova štetočina napada i pojedine sorte vinove loze. D. suzukii se javlja nakon punog sazrevanja bobica (neoštećeni plodovi), za razliku od D. melanogaster koja može infestirati vinovu lozu i ranije, posle oštećenja nastalih od grada ili pucanja bobica, pri čemu su simptomi oštećenja slični. Prisustna je u većini zemalja EU i u SAD. U Srbiji je registrovana njena intenzivnija pojava tokom 2015. i 2016. godine. Kod nas nema podataka o štetnosti ove vrste, ali se u svetu navode podaci da štetnost može biti i do 80%. Štete prave larve koje se ubušuju u plodove prouzrokujući njihovu crvljivost. Ovakvi plodovi su podložni pojavi truleži.

D. suzukii prezimljava u stadijumu imaga na zaštićenim mestima, ali može prezimeti i u polju ako su vremenski uslovi povoljni. Do njenog aktiviranja dolazi tokom zime kada su temperature iznad 10°C. U proleće, kada dođe do porasta temperature, stalno je prisutna u voćnjaku. Ženka polaže jaja u zrele, neoštećene plodove, za razliku od vinske mušice koja polaže jaja samo na oštećene plodove. Iz jaja se pile larve koje se ubušuju u plodove. Kompletan ciklus razvoja pri povoljnim uslovima se može završiti za samo 10 dana. Prema podacima iz literature, može imati do 15 generacija godišnje. Međutim, treba istaći da postoje ograničavajući faktori za njen razvoj. U SAD je utvrđeno da 75% prezimljujućih imaga ugine ako su 24 h izloženi temperaturama oko 0°C. Takođe je utvrđeno da tokom letnjih meseci 75% imaga ugine ako su 24 h izloženi temperaturama višim od 32°C. Ovoj štetočini odgovara viša relativna vlažnost vazduha. Na osnovu ovih činjenica može se zaključiti da hladne zime značajno mogu da redukuju populaciju ove štetočine. Takođe, u uslovima sušnog leta sa visokim temperaturama vazduha umnogome je onemogućena njena intenzivnija pojava.

Uspešno suzbijanje D. suzukii veoma je teško i zahteva značajna finansijska sredstva. Ova štetočina se može suzbiti mehaničkim i hemijskim merama. U mehaničke mere spadaju: postavljanje lovnih klopki i iznošenje prezrelih i opalih plodova čime se smanjuje gustina populacije štetočine. U svetu se za suzbijanje D. suzukii koriste tzv. „anti-insekt“ mreže. Ovo je izuzetno efikasna mera, ali zahteva značajna finansijska sredstva. Hemijskim merama takođe se može smanjiti intenzitet pojave ove štetočine. Primenom piretroida za suzbijanje drugih štetočina smanjuje se populacija imaga D. suzukii. U vreme promene boje plodova višnje, ali i ostalih voćnih vrsta, treba uraditi tretman sa nekim od jedinjenja iz grupe neonikotinoida. Sedam do deset dana kasnije treba obaviti još jedno tretiranje preparatom na bazi cijantraniliprola.

Nikola Petrović, dipl. inž. polj.