Врста има једну генерацију годишње и презимљава у стадијуму ларве у земљишту, у кокону, на дубини између 5 и 25 cm. Пред кретање вегетације ларве се преобраћају у луткe, а пред цветање излећу одрасле јединке. Део популације остаје у земљишту до наредне вегетације. У пролеће, женка врхом легалице пресече покожицу чашице и положи по једно јаје у дно чашчних листића. Након једне до две недеље развија се ларва. Она образује мину испод покожице плода, одакле креће ка семеној кућици, где се храни семном. Пошто поједе садржај семене кућице једног плода, прелази на следећи, остављајући за собом траг претходног присуства, излазни отвор. Једна ларва може оштетити до пет плодова. У нападнутом плоду је уочљива црвоточина непријатног мириса. Јаче оштећен плод се превремено суши и опада. Опада тек заметнути плод, до плода величине ораха, а са њим и ларва која прелази у земљиште, где ће учаурена презимети. На плодовима који су мање оштећени уочава се плутаста линија, они заостају у порасту, али не опадају.
У циљу утврђивања присуства одраслих јединки и њихове бројности, на око недељу дана пред цветање, у засад је пожељно поставити беле лепљиве клопке, односно плоче. Имаго је дуг 6 до 7 mm. Доња страна тела је жуте боје, горња црне, док је глава црвенкаста. Очи су црне, са црном тачком између њих.
Бројност популације успешно се смањује јесењом обрадом земљишта. У сузбијању осе могу се користити регистровани инсектициди на бази а.м. deltametrin, у периоду пиљења ларви, а пре њиховог уласка у плод. Третман је неопходно спровести по прецветавању, како би се заштитиле пчеле, а јабукина оса успешно сузбила.
Ivanović Marija