- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 1 godina, 9 meseci ranije by Ivanović Marija.
-
AutorČlanci
-
28.09.2023 u 21:13 #573544
Ivanović Marija
UčesnikМали купусар је врста која је присутна у целој Европи, па и нашој земљи. Често се може запазити у близини насељених места и на локалитетима где су заступљене врсте из фамилије купусњача. Ипак, највеће штете наноси купусу (нешто мање црвеном). Припада групи дневних лептира, који често у јатима прелазе и по неколико километара.
Врста има две до три генерације годишње. Презимљава у стадијуме лутке, на кори стабла, зидовима и сл.. Женка појединачно полаже јаја сиво – зелене боје, на наличју листа, уз претходну допунску исхрану на зељастим биљкама, које обилно луче нектар (детелина, луцерка, лаванда и др.). Гусенице су дуге око 3 cm. Зелене су боје, са жутом штрафтом на леђном делу, прекривене густим длакама. Лептир је дужине 3 до 4,5 cm. Основна боја је жућкаста. Углови предњих крила су црне боје. На предњем пару крила мужјака налази се једна тамна пега, док су код женке присутне две.
Највеће штете наносе гусенице, својом исхраном. Оне се хране листом (често изазивају потпуни голобрст), али и убушују у главице. Нарочито су штетне гусенице друге и треће генерације, на јесењем купусу.
У циљу сузбијања малог купусара, у периоду полагања јаја, може се користитити инсектицид овицидно-ларвицидног деловања (делује и на јаја и на ларве) Coragen 20-SC (hlorantraniliprol) у количини 0,14-0,2 l/ha. Сузбијање ларви малог купусара може се спровести и регистрованим препаратима на бази а.м. lambda-cihalotrin, cipermetrin, tau-fluvalinat.
Смањењу бројности врсте у великом проценту доприноси плодоред. На истој парцели препоручљиво је садити врсте које нису из фамилије купусњача, а купус на исту парцелу вратити тек након три године. Јесењим орањем смањује се бројност ларви у земљишту, а тиме и бројност популације у наредној вегетацији.
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.