UTICAJ KISELOSTI NA SMALJELJE PRINOSA

УТИЦАЈ КИСЕЛОСТИ НА СМАЊЕЊЕ ПРИНОСА
Претерана дугогодишња употреба киселих минералних ђубрива као и неадекватна наводњавања и недовољан унос органске материје довели су до појаве све већег броја киселих земљишта код нас.
На киселим земњиштима гајене биљке имају смањену могућност искоришћавања хранљивих елемената што за последицу има смањење приноса.
Киселост тј. pH на биљке може бити директан и индиректан.
Директан на корену гајене биљке где делују слободни H+ јони и где је висока концентрација (pH<4) мења пропустљивост, што се негативно одражава на процес исхране. Ниска (pH<4) делује токсично и на коренов систем биљака.
Индиректан утицај огледа се у његовом деловању на растворљивост и таложење одређених једињења у земљишту најчешће тешких метала. У земљиштима где је pH мања од 5,5 повећан је садржај Аl и Fe јона који учествују у хемијској адсорпцији, стварајући теже растворљива једињења која су теже доступна за гајене биљке.
На киселим земљиштима отежана је минерализација органске материје и рад микроорганизама, кисела земљишта имају мањи садржај NО3- јона који су лако приступачни за биљке.
Кисела земљишта не погодују гајеним биљкама јер имају висок садржај мобилног Аl. Садржај мобилног Аl у земљиштима са вредностима pH мањим од 5,5 је врло висок. Kоличина растворљивог покретног Аl повећава се повећањем киселости и постоји изражена зависност ових појава (коефицијент корелације +0,78).
Kисела земљишта наше земље одликују се повећаним садржајем Аl јона (10 до 48 мг/100 г земљишта) што је доказано у многобројним истраживањима.
Нај осетљивије биљке на повећан садржај у земљишту лако мобилних Аl јона су легуминозе које знатно смањују приносе већ при садржају од 10 мг/100 г земљишта, док је токсична количина мобилног Аl за кукуруз нешто већа од 10 мг/100 г земљишта.
Токсичност Аl у киселим земљиштима често је повезана са повећаним садржајем Fe и Мn који су у високим концентрацијама токсични за биљке.
При садржају мобилног Аl од 6-10 мг/100 г земљишта раст и развој биљака мање – више је успорен у зависно која биљна врста је у питању. На оваквим земљиштима долази до блокаде усвајања и фосфора што има утицај на слаб развој кореновог система, формирање генеративних органа као и успореног метаболизма угљених – хидрата, што значи недостатак азота и фосфора у биљци.
Рађена су многа истраживања у вези кретања мобилног Аl у земљишту, удео мобилних Аl у разменљивој киселости доста варира и знатно се повећава са порастом дубине.
Садржај фитотоксичног облика Аl зависи од степена засићености базама, разменљиве и хидролитичке киселости.
Повећањем киселости земљишта повећава се и трансформација токсичних елемената Cb и Ni у лакоприступачне облике. Закишељавање земљишта (до ph 4,5) повећало је усвајање Ni у кореновима и његов транспорт до надземних делова биљка.
У земљиштима повећане киселости успорен је процес нитрификације што има за последицу повећан садржај токсичних нитрита.
Наш цињ у наредним годинама биће унос нешто веће количине органске материје, заједно са кречним материјалима како би нашим млађим генерацијама оставили плодно земљиште.
ПССС-Јагодина
Драган Мијушковић