Vranac autohtonom, domaćom sortom grožđa smatraju svuda gde se gaji: u Crnoj Gori, Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, užoj Srbiji i Severnoj Makedoniji. Vrancu odgovaraju dobro osunčana i topla rastresito-šljunkovita, propusna zemljišta. Izrazito je rodna sorta grožđa, čokot je bujan, pri rezidbi za rod na kondire ostaviti 3-5 okca a na lukove 6-8 okca. Cvet je hermafroditan. Grozd vranca je srednje krupan, tešine 150-300gr, oblika valjkasto-kupastog, retko kada rehuljav, srednje zbijen grozd. Zrno je okruglasto – duguljasto, srednje krupnoće, tanke pokožice, tamno- plave boje sa obilnim pepeljkom. Pozna je sorta, sazreva krajem treće epohe zrenja. Vranac je osetljiv na botrytis tokom vegetacije i na niske temperature tokom faze zimskog mirovanja. Kvalitet grožđa uglavnom je dobar, zavisno od klimatskih, zemljišnih uslova i primenjene agrotehnike a vina su vrhunska, lepo obojena, harmonična, puna.
Svetozarević Goran