Карактеристицни симптоми пламењаче купуса су крупне, жуте, угласте пеге, оивичене лисном нерватуром. Пламењача се најпре развија на доњем старијем лишћу и шири од ивице према главном лисном нерву. У условима влажног времена са доње стране листа, у оквиру пега, настаје превлака коју чине репродуктивне творевине гљиве.
БИОЛОГИЈА- презими у земљишту у виду ооспора. У пролеће креће њен развојни циклус клијањем ооспора у мицелију која убрзо формира конидије. Оне доспевају на лист, врше инфекцију, гљива се развија унутар ткива и касније настају конидиофоре, које носе конидије и оне излазе кроз стомине отворе и врше секундарне заразе.
СИМПТОМИ-Нападнуте биљке губе боју, пожуте, листови вену и отпадају, на наличју настаје сива превлака.
Заштита: Примењивати најмање трогодишњи плодоред и уклањати корове и самоникле биљке из фамилије Брассицацеае. Купус гајити на оцедном земљишту, а садњу извршити тако да постоји веће растојање у реду и измеду редова у циљу бољег проветравања. Купус садити на осунчаним теренима, а заштиту од пламењаче обављати фунгицидима уз додавање оквашиваца.
Хемијска заштита: У Србији нема пуно регистрованих препарата за ову болест. Заштита фунгицидима на бази бакра и пропинеба у фази котиледона. Касније прскање врши се системичним фунгицидима на бази металаксила, оксадиксила и Ал-фосетила.
Превентивне мере – избегавање влажних услова, плодоред
Дипл.инг. Горан Варјачић
Varjačić Goran