Pastrnjak vodi poreklo iz srednje i južne Evrope. Gaji se zbog zadebljalog korena koji se koristi u kulinarstvu i preradjivačkoj industriji.Veća mu je hrannjiva vrednost od šargarepe.
Takođe sadrži i eterično ulje prijatne arome. Gaji se na malim površinama i obično uz ostalo povrće. Tako se i prodaje , najčešće kao „ zelen“ za supu.
Dvogodišnja je biljka. U prvoj godini razvija zadebljali koren koji je vretenastog ili konusnog oblika. Boja korena je žutomrka ili žućkasta,a unutrašnjost bela. Stranooplpdna je biljka.
Otporan je na niske temperature pa prezimljava u polju. Setva se obavlja rano, u proleće dok ima dovoljno vlage u zemljištu.
Zbog dobro razvijenog korena bolje podnosi sušu od ostalog korenastog povrća.Najveće prinose daje kada je zemljište umereno vlažno.
Nema velike zahteve prema zemljištu.Dobro uspeva na dubokim, teškim, duboko obrađenim i dobro nađubrenim zemljištima. Na jako teškim zemljištimapastnjak može da obrazuje nepravilan koren.
Osnovna obrada se obavlja na dubinu od30-35 cm. Najbolje je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i postupiti po savetu stručnog lica u preporuci o izboru, količini, načinu i vremena primene đubriva.Norme đubrenja su manje nego za šargarepu.
U rano proleće se vrši kultiviranje i ravnanje.
Setva se obavlja kako smo rekli rano u proleće na dubinu 2-3 cm. Dublja setva izaziva neujednačeno nicanje.
Mere nege pastnjaka su proređivanje, okopavanje, prihranjivanje i ako treba zalivanje.
Čuvanje pastrnjaka je slično peršunu i mrkvi i najbolje je to obavljati u hladnjači.
Nikoletić Miloš