Uticaj sunčeve svetlosti na vinovu lozu

Izvor energije i života na Zemlji je sunčeva svetlost. Neophodna je za procese stvaranja organske materije, zagrevanje zemljišta i vazduha, razvića, rastenja i plodonošenja vinove loze.
Delovanje sunčeve svetlosti na vinovu lozu zavisi od spektralnog sastava, intenziteta i trajanja sunčevog zračenja. Spektralni sastav sunčevog zračenja čine nevidljivi (ultraljubičasti i infracrveni) deo spektra i vidljivi deo spektra. Vidljivi deo spektra ima najneposredniji uticaj. Od intenziteta zračenja aktivnog vidljivog dela spektra zavisi odvijanje najvažnijh procesa u biljci,a pre svih fotosinteze. Pored direktnog zračenja veliku korist za vinovu lozu ima i difuzno sunčevo zračenje. Difuzna svetlost dolazi do izržaja u toku oblačnih dana i nadoknađuje donekle direktnu sunčevu svetlost.
Vinova loza zahteva veliku količinu sunčeve svetlosti. Raspoloživa svetlost u nekom području izražava se dužinom trajanja sunčevog sjaja u toku vegetacionog perioda. Da bi se obezbedili povoljni uslovi za životne procese vinove loze neophodno je 1200-2000 sati sunčevog sjaja.
Nedostatak adekvatne količine svetlosti odražava se na smanjenje lisne površine, lastari postaju tanki (etiolirani), dolazi do zbacivanja donjeg lišća, smanjuje se stepen oplodnje i zametanja bobica, dolazi do opadanja cvetova i cvasti i usporenog razvoja svih organa.
Od ukupne količine svetlosti koja je na raspolaganju vinova loza usvoji svega 1-5%,pa je potrebno preduzeti niz mera u toku podizanja vinograda i redovne eksploatacije koje doprinose boljoj osvetljenosti i većem iskorištavanju svetlosti koja je na raspolaganju. Na južnim, jugoistočnim i jugozapadnim ekspozicijama osvetljenosti je bolja za 20-30% u odnosu na ostale ekspozicije. Pravac redova jugoistok-severozapad, jugjugoistok obezbeđuje bolju osvetljenost u odnosu na ostale. Rastojanje između redova, visina stabla, oblik kordunice takođe su usmereni u pravcu bolje osvetljenosti čokota. Tome doprinose i različite mere zelene rezidbe, a pre svih uklanjanje suvišnih lastara, defolijacija i dr.
Za vinovu lozu najkorisniji su crveni zraci, manje plavo-ljubičasti, a najmanje zeleni.
Sorte plemenite loze imaju različite zahteve prema potrebnoj količini svetlosti. Veću količinu direktne sunčeve svetlosti zahtevaju sorte kratkog dana (P. orientalis), a više difuzne svetlosti zahtevaju sorte dugogdana (P. occidentalis).
Samo suviše jak intenzitet svetlosti koji je obično kombinovan sa visokom temperaturom i smanjenom vlažnošću zemljišta i vazduha ima negativan uticaj na vinovu lozu. Štete se ogledaju u pojavi ožegotina na organima, pre svega lišču, lastarima i bobicama.