Калемљење ораха почело је знатно касније него калемљење других воћних врста. Први писани трагови на ову тему датирају из IV века а након тога се у литератури могу наћи подаци о разним начинима калемљења.
Осим уобичајених чинилаца који утичу на производњу садног материјала осталих воћака, на успешност производње и квалитет садница ораха у великој мери утичу и начин калемљења, место калемљења, као и климатски услови рејона у коме се калеми.
Од свих подлога за калемљење ораха најбоље су се показали сејанци обичног ораха (Juglans regia), посебно у условима континенталне климе.
У Србији се садни материјал ораха производи у затвореном простору (у собним условима) јер се сматра да се орах не може калемити успешно на отвореном пољу у нашим климатским условима. Будући да је због тога производња садног материјала ораха компликована, специфична и скупа, мали број расадничара се опредељује за њу.
Због малог обима произвоње квалитетног садног материјала и високе производне цене садница ораха, број нових засада ораха се дуго смањивао из године у годину, па се тек последњих неколико година бележи заснивање нових засада ораха, махом подигнутих садницама ораха увежених из других земаља, а понајвише из Турске. Осим што је често квалитет овог садног материјала дискутабилан, ни сортимент из увоза није одговарајући, јер сорте које одговараају климатским условима у тим земљама нису погодне за гајење у условима нашег климатског подручја.
Andrejić Igor