Bakreriozna pegavost lista i krastavost plodova paprike

Bakteriozna pegavost lista i krastavost plodova paprike je najznačajnija i ekonomski najštetnija bolest paprike u našoj zemlji. Prouzrokovač ovog oboljenja je bakterija Xanthomonas campestris pv. vesicatoria, a pored paprike napada još i paradajz i plavi patlidžan. Bolest je podjednako prisutna i u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju. U godinama kada su uslovi za razvoj bolesti povoljni proizvodnja može biti značajno smanjena.
Bakterija napada sve nadzemne delove biljaka. Prilikom jače infekcije dolazi do preranog opadanja lišća, cvetova i plodova što značajno utiče na smanjenje prinosa. Usled infekcije, na lišću se javljaju u početku sitne uljaste pege nepravilnog oblika. Pege se šire, spajaju, a vremenom tkivo unutar pega ispada. Jače obolelo lišće žuti i opada. Na obolelim plodovima paprike i paradajza javljaju se mrke nekrotične pege nepravilnog oblika formirajući kraste te takvi plodovi nemaju upotrebnu ni tržišnu vrednost.
Parazit se prenosi semenom i zaraženim biljnim ostacima. Period toplog i vlažnog vremena pogoduje razvoju bolesti, a patogen se širi kišnim kapima, navodnjavanjem i vetrom.
Najznačajnije mere zaštite od prouzrokovača bakterijske pegavosti i krastavosti paprike su preventivne mere koje podrazumevaju pre svega primenu trogodišnjeg plodoreda. Prilikom proizvodnje rasada dezinfekcija supstrata i zemljišta kao i setva zdravog semena su obavezne mere. U zaštićenom prostoru održavati optimalnu temperaturu i vlažnost vazduha, a navodnjavanje vršiti sistemom kap po kap. Za proizvodnju paprike na otvorenom polju birati osunčane parcele uz navodnjavanje u brazde. Prihrana azotnim đubrivima bi trebala biti izbalansirana i na osnovu prethodno odrađene agrohemijske analize zemljišta. Uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih ostataka i korova je mera koja se mora redovno sprovoditi.
Pored ovih mera, hemijske mere zaštite se zasnivaju na preventivnoj primeni fungicida na bazi bakar-oksida i bakar-oksihlorida u intervalima od 7-10 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. U praksi je dobre rezultate pokazala i primena mikrobioloških preparata na bazi saprofitne bakterije Bacillus subtilis koje su dozvoljene za primenu i u organskoj proizvodnji.