Перспектива облачинске вишње, као подлоге за трешњу и вишњу

Облачинска вишња представља скуп великог броја генотипова различитих особина, које се огледају у различитој бујности, родности, крупноћи и квалитету плода. Облачинска вишња се не калеми, већ се гаји на сопственом корену, због особине да се размножава изданцима. Због велике хетерогености, пажњу је потребно усмерити клонској селекцији, како у циљу издвајања клонова добре родности и крупноће плодова, тако и одговарајуће бујности.
Облачинска вишња се понекад користи, као вегетативна подлога слабије бујности за вишњу и трешњу или као посредник деблотворац који утиче на смањење бујности и повећање родности. Облачинска вишња има добару компатибилност са сортама вишње, а нешто лошији са сортама трешње, што се огледа у стварању задебљања на спојном месту.
Највећи недоста ци облачинске вишње као подлоге су слабо укорењавање услед чега је у гајењу неопходна употреба наслона, као и велика продукција изданака који исцрпљују биљку и захтевају додатне трошкове у циљу њиховог уклањања. У предности облачинске вишње као подлоге спадају слабија бујност и раније ступање на род, као и висока и редовна родност. Да би се повећало коришћење облачинске вишње као подлоге и посредника ради се на клонској селекцији, којом би се издвајањем погодних клонова неутралисали или умањили недостаци.
У последњих десетак година, подигнут је већи број засада трешње у којем је заступљен већи број актуелних сорти, калемљених на селектоване клонове облачинске вишње, који се одликују веома малим бројем празних места, а на спојевима нису уочена задебљања.
Са клонском селекцијом би требало наставити и поред постојања великог броја постојећих подлога за вишњу и трешњу, пре свега због адаптираности на агроеколошке услове Србије. Облачинска вишња показује већу отпорност у према мразу у односу на магриву и дивљу трешњу, а подноси и влажнија и тежа земљишта.