Prvi simptomi se uočavaju neposredno nakon precvetavanja. Zaraženi plodići se deformišu, postaju bledozeleni, dobijaju nepravilan oblik, izdužuju se i krive, podsećaju na plod rogača. Oboleli plodovi se brže razvijaju od zdravih, unutrašnjost im je sunđerasta, ne formira se koštica, a mogu biti dva do tri puta krupniji od zdravih. Krajem proleća takve plodove prekrije sivasta prevlaka, koja prerasta u nekroze. Vremenom plodovi pocrne i otpadnu. Gljiva nikada na zaražava listove. Zaštita od ove bolesti počinje prskanjem nakon opadanja lišća a nastavlja se do pred otvaranje pupoljaka, u februaru ili martu. Koriste se preparati na bazi bakra koji uništavaju spore gljive, koje su prezimile na grančicama. Sledeće prskanje je u precvetavanju, kada otpadnu dve trećine kruničnih listića. U tom periodu šljiva je i najosetljivija na tafrinu. Delotvorni su fungicidi na bazi hlortalonila, kaptana i sličnih aktivnih materija. Dobar efekat na smanjenje infekcionog potencijala za narednu vegetaciju ima uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova sve do berbe.
Manojlović Marko