У развијеним економијама света, данас делују различити облици задруга. Потрошачке задруге су најразвијеније у Великој Британији, произвођачко радничке у Француској, кредитне у Немачкој, а земљорадничке у Француској, Немачкој, Данској, Италији и Холандији. У овим земљама такође, су у великом броју заступљене и услужне задруге (стамбене и здравствене).
Земљорадничке задруге су најзначајније у земљама у којима у пољопривреди доминирају фармерска и сељачка газдинства. У пољопривредним земљама тржишне економије, са развојем производних снага, долази до изражаја концентрација капитала у делатностима које производе средства за производњу за потребе пољопривреде и баве се дорадом, прерадом и прометом пољопривредних производа као сегментима агробизниса. Ови процеси истовремено условљавају промене у примарној производњи: област агроиндустријске производње, индустријализација производних процеса, примена савремене механизације и хемијских средстава. Долази до интензивирања производње, мења се производна структура, субјекти из примарне производње повезују се са капацитетима прерађивачких индустрија и прометним организацијама. У актуелним условима, фармерска газдинства се сусрећу са бројним проблемима. Неки од тих проблема су: покушај да се обезбеди рентабилна производња, борба за пристојан и адекватан доходак и друго. Један од начина помоћи којим фармери могу да максимизирају доходак уз минимизацију трошкова јесу земљорадничке задруге. Оне фармерима омогућују да се лакше снабдевају средствима за производњу, да их рационалније користе, да специализирају производњу, да смањују ризике у пласману производа и сл.
ПССС Падинска Скела
мр Младен Павловић
Pavlović Mladen