Meliorativno đubrenje

Prilikom pripreme zemljišta za podizanja zasada potrebno je izvršiti niz agrotehničkih mera kako bi se mladim voćkama stvorili optimalni uslovi za razvoj. Posle skidanja preduseva a pre duboke obrade izvodi se agromeliorativno đubrenje. Ono ima za cilj da se zemljištu popravi plodnost i da se zemljište dovede u stanje najpovoljnije za gajenje voćki prvih nekoliko godina, dok će se kasnije sa redovnim đubrenjem zasadu nadoknađivati potrebne količine hraniva. Da bi se ustanovile potrebne količine mineralnih i organskih đubriva potrebno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta. Hemijskom analizom zemljišta ustanovljava se sadržaj humusa, lakopristupačnog fosfora i kalijuma, sadržaj kreča, kiselost zemljišta. Zemljište za uspešnu proizvodnju treba da ima najmanje 3 % humusa, 10 mg lakopristupačnog fosfora i 25 mg kalijuma, kiselost zemljišta treba da se kreće u granicama od rN 5 do 7 u KSl. Nedostajuće količine mineralnih hraniva treba nadoknaditi meliorativnim đubrenjem. Količine i formulacije đubriva zavise od rezultata analiza. Za povećanje sadržaja humusa koristi se stajnjak u količini od 20 do 40 tona po hektaru. Ukoliko su zemljišta kisela vrši se popravka tj. kalcifikacija sa mlevenim krečnjakom, gašenim ili negašenim krečom. Mineralna đubriva , stajnjak i krečni materijal se rasturaju po površini i unose se u zemljište dubokim oranjem. Dubokom obradom se obezbeđuje zastupljenost hraniva i u dubljim slojevima zemljišta, poboljšava se vodni i vazdušni režim i stvaraju povoljni uslovi za razvoj korena. Dubina rigolovanja zavisi od tipa zemljišta i voćne vrste koja se sadi i iznosi od 40 do 70 cm. Rigolovanje treba obaviti kad je zemljište umereno vlažno. Ako se ore suviše vlažno zemljište dolazi do kvarenja mehaničke strukture zemljišta i kasnije teže pripreme za sadnju dok se kod suviše suvog zemljišta izvaljuju velike buse koje je teško usitniti.
Dipl.ing.Đorđe Sovilj