Како се борити против суше

Više
30 jun 2022 09:34 #51339 od Rangelov Ivan
Суша je токom ове вегетације изазвала велике проблеме у биљној производњи, посебно производњи житарица. Није суша новост да се на теренима југоисточне Србије, па и читаве земље. Памте се и године 2000, 2006, 2012, 2015, које су биле баш екстремно сушне, поред ових биле су и сушне године са не баш таквим последицама као поменуте године. Године 2000, 2006 и 2012 биле су са драстичним смањењем приноса и стрних жита и јарих усева, те се памте ко врло екстремне и са катастрофалним последицама по нашу пољопривреду. Честе појаве суше средином деведесетих, навеле су научне центре да покрену испитивања и науку како ублажити стрес од суше код већине биљних врсти које се производе на нашим подручјима. Спроведена су различита агротехничка испитивња, научни радови у правцу оплемењивања и стварања толерантнијих сорти код житарица, кукуруза, сунцокрета, крмног биља и осталих важнијих биљних врста..
Како се борити против суше?
Избором прилагодљивијих врста Најчеши периоди када се најекстремнија суша јавља јесу период цветања, оплодње и наливања зрна кукуруза-јул-август, кад су и температуре највише током године. Следећа два периода суше су период јесење сетве озимих стрнина-октобар, пролећне прихране пшенице и сетве кукуруза-март-април. Сетвом врста које ће избећи дужином своје вегетације најкритичнији период екстремних суша и високих температура може се постићи сигурност у производњи. Озими јечам, јари и озими сточни грашак, грахорице, озиме пшенице краће вегетације и ранија сетва озиме ражи и тритикалеа, могућности су сигурне ратарске производње. Сетвом грашкова и лана може се обезбедити сигурнија производња протеинске хране управо због суше у периоду оплодње и наливања зрна соје чија је производња ризична.
Избор толерантнијих сорти и хибрида Озима стрна жита чешће избегну појаву високих температура и суша. У неким годинама сорте озимих пшеница дуже вегетације погоде суше у периоду наливања зрна. Због тога је препорука да се сеју сорте краће вегетације, ране и средње ране сорте пшенице. Озими јечам је за око 2 недеље ранији од пшенице и најчешће га не погађа суша те даје сигурне приносе. С обзиром да сточни јечам има виши садржај протеина у зрну од пшенице то је и препорука да у производњи сточне зрнасте хране ова култура има предност у односу на пшеницу. Поједине сорте пшенице и хибрида кукуруза при високим температурама увијањем листова такође смањују транспирациону површину и тиме спречавају повећано одавање воде и побољшавају толерантност биљке на сушу.
Агротехником Ратарске културе захтевају различиту дубину обраде земљишта. Захваљујући плићем кореновом систему, пшеници је довољна плића основна обрада земљишта на 15-25cm, чак се може ићи и са директном сетвом. Рађена су испитивања која указују да је при редукованој обради земљишта боље чување влаге у земљишту, поготову што се претераним гажењем приликом употребе већег броја машина и прикључака и спровођењу класичне обраде земљишта поред гажења, повећава сабијеност земљишта, квари структура и повећава одавање влаге. Међутим највећи проблем је што је из године у годину све редукованија обрада земљишта чак и за кукуруз код кога би требало да се дубоком основном обрадом земљишта поправи акумулативна способност земљишта за воду. Због вишегодишњег смањења дубине орања за кукуруз и друге пролећне културе, створен је плужни ђон, смањена акумулација потребне зимске влаге а повећан губитак и отицање воде, погоршана капиларност и водно-ваздушне особине земљишта. Недостатак хумуса и смањена микробиолошка активност земљишта, неповољан однос воде и ваздуха, све то је довело до све ниже толерантности биљака на сушу, посебно се то односи на кукуруз. Избором толерантнијих сорти и хибрида на сушу немогу се надокнадити пропусти у агротехници сваког вида биљне производње. Применом чизел плугова и подривача, растресањем земљишта и разбијањем плужног ђона побољшали би се водно-ваздушни режим земљишта, његова акумулативна способност за воду, структура и микробиолошка и хемијска активност. Тиме би се повећале резерве влаге у земљишту повећањем акумулације зимске влаге, омогућила пропусност земљишта за воду и развој кореновог система до дубљих резерви влаге и тиме толерантност на сушу. Заливање је најбитнија агротехничка мера којом би се биљке избориле против суше. Међутим врло мали проценат површина под кукурузом је тренутно у заливном систему. Сигурност производње кукуруза и стабилност приноса је у производњи ове културе у систему заливања. У сувом ратарењу квалитетна основна обрада земљишта, што мањи губитак влаге у пролеће припремом земљишта за сетву, адекватна минерална исхрана и примена стајњака доприноси бољој толерантности биљака на сушу и обезбеђењу сигурнијих приноса. Квалитетом основне обраде земљишта, под утицајем мраза ће се створити таква структура земљишта да се врло лаким оруђима у пролеће може обезбедити предсетвена припрема земљишта, смањити на тај начин гажење и сабијање земљишта и најбитније непотребно одавање корисне влаге. Агрохемијска анализа земљишта најчешће на земљиштима ових простора показује недостатак фосфора. Изношење корисних жетвених остатака или најгори случај њиховог спаљивања, све су то разлози који смањују повољне карактеристике земљишта и толерантност на сушу. Најчешће, посебно у кукурузу изостаје примена стартног ђубрива у јесен, посебно недостатак довољне количине фосфора који регулише квалитетније и боље укорењавање а који би допринео толеранцији биљака на недостатак влаге у пресудним моментима.
И густином сетве против суше Ређом сетвом пшеница, уколико се сеју у оптималним роковима сетве и оиптимални условима за квалитетније и боље ницање, биљке могу веома добро да избокоре и да постигну и добре и квалитетније приносе. Повећањем норме сетве у сушнијим условима који се могу јавити већ у пролеће у периоду прихране, може доћи до сушења биљака јер се немогу обезбедити потребним залихама воде. Сетва кукуруза у густом склопу нарочито је неповољна у условима недовољне обезбеђености земљишта довољном влагом.
Системи гајења Производњом неких култура у здруженој сетви постиже се бољи распоред биљака на производној површини, ефикасније коришћење вегетационог простора, заштита нижих врста сенком виших од суше и високих температура. Примери у пракси су показали да се сетвом сорти пшенице различите висине или сетвом пшенице у комбинацији са јечмом или тритикалеом постиже ефикасније коришћење вегетационог простора и бољи приноси. Кукуруз висином и хабитусом својих биљака штити биљке пасуља јер бар за неколико степени снижава температуру када је она највиша а најпогубнија у време цветања, оплодње и наливања зрна пасуља. Слично се постиже и комбинацијом сунцокрета и пасуља или комбинацијом кукуруза и тикве или сунцокрета и тикве. Постоје и добри примери усева у густом склопу- сточног грашка и овса, грахорице и детелине, грашка и луцерке, усеви који постижу знатно боље и квалитетније приносе него у систему чистог усева.

дипл.инж Иван Рангелов

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.354 sekundi
Powered by Kunena Forum