Трешње се углавном користе у свежем стању за јело, веома малим делом се користе за производњу трешњеваче. Међутим уколико се се примени технолошки поступак за прераду у ракију, савет је да се користе сорте са ситним плодовима који су посебно богати у погледу садржаја шећера и ароме.
Трешњевача је воћна ракија добијена дестилацијом ферментисаног кљука свежих плодоватрешања или шире трешања. Дестилација се обавља најдаље четири недеље након завршеног алкохолног врења. Ако је кљук предходно био закишељен, дестилација се може обавити и после неколико месеци. Мекане сорте трешања, са танком покожицом, на врење се могу стављати без предходног дезинтегрисања, такође није обавезно одвајање коштица. Важно је само одвојити петељке и лишће, како ракија не би попримила мирис на траву. Требало би да суд не буде потпунозатворен, тако да могу испарити сви састојци који би крајњем производу дали оштар мирис. У току врења требало би обезбедити температуру око 20 С, чак и нижу. Да би се ово постигло при вишим спољним температурама, препоручљиво је да судови за алкохолно врење буду мањих запремина.
Када се заврши врење, потребно је што пре обавити дестилацију, поготово уколико нису одвојене коштице. У случају да се овај услов не може испунити, саветује се да се преврели кљук чува у пуним судовима, без без присуства ваздуха. Дестилација је двострука уз одвајање, а финализација ароме је за два до три месеца одлежавања. Двократном дестилацијом добијена трешњевача ставља се на одлежавање у судове који не отпуштају боју, међу којима су и бачве од белог јасена. Важно је напоменути да је време одлежавања најмање једна година, а идеално би било и преко три године. Оно што је разликује од већина ракија, јесте чињеница да за одлежавањетражи места која имају промене температуре током године. Требало би да суд не буде потпуно затворен, тако да могу испарити сви састојци који би крајњем производу дали оштар мирис. Присуство кисеоника је пожељно током одлежавања.
Cvetković Slađana
Cvetković Slađana