[Nešović NenadUčesnik]

Srbija je u poslednjih 3 godine jedna od zemalja sa najvećim trendom rasta uvoza konzumnog krompira. Uvoz u prethodne 3 godine je bio preko 40.000tona svežeg krompira svake godine. Imamo skoro svake godine uvoz krompira od rane jeseni do kasnog proleća, što mnoge proizvođače obeshrabruje za nastavak proizvodnje. Često se uvozi krompir i po višim cenama od domaćeg (kao u prethodnih 7 meseci), neke zemlje Zapadne Evrope i Belorusije imaju povremene hiperprodukcije odnosno cene ispod cene koštanja, pa mnogi prozvođači odustaju jer ne vide nikakve mere zaštite domaće proizvodnje, makar do prolećnih meseci.

U pomenutim zemljama proizvođači krompira su u dužem periodu koristili dobre subvencije, kvalitetno se opremili mahanizacijom i izgradili skladišta za smeštaj krompira, tako da povremene niske cene u pojedinim periodima godine mogu da prebrode bez većih poteškoća. Nepovoljna dešavanja oko nekontrolisanog uvoza iz zemalja koje imaju probleme sa velikim tržišnim viškovima krompira (hiperprodukcija i prodaja ispod cene koštanja) utiču su na sve manje interesovanje proizvođača krompira u Srbiji. Ako se ništa ne preduzme po ovom pitanju i na neki način ne stimulišu domaći proizvođači možemo očekivati dalji fizički pad proizvodnje, a posebno brže smanjenje broja proizvođača krompira Krompir je jedan od strateških prehrambenih proizvoda i ne treba ga prepustiti slobodnom tržištu i bez ikakvih ozbiljnih subvencija u savremena skladišta. Sezonski prelevman od septembra do februara ili marta bi sa jedne strane omogućio izvestu zaštitu domaćih proizvođača, ali i obezbedio sredstva za unapređenje proizvodnje krompira.

Izvor: dr Živko Bugarčić, Udruženje za krompir, Guča

 

[Nešović NenadUčesnik]

Proizvodnja krompira je veoma skupa  i zahteva ulaganja od 600 do 800 000 dinara po hektaru. Skoro polovinu ulaganja u proizvodnju se odnosi na  nabavku  kvalitetnog uvoznog i domaćeg semena.

Pravilnikom  za ostvarivanje prava na regres  sertifikovanog semena, proizvođačima nije omogućeno  da deo velikih troškova proizvodnje krompira nadomeste regresiranjem nabavljenog semena, jer  krompir  nije u tabeli prihvatljivih biljnih vrsta  koji se regresiraju.

Srbija je već preko 15 godina suočena sa značajnim padom površina zasađenih pod krompirom, ali i padom potrošnje u domaćinstvima (koja je trenutno oko 40kg/stanovniku). Na osnovu količina uvoznog semena krompira i višegodišnje situacije sa proizvodnjom sertifikovanog semena iz domaće proizvodnje jasno se vidi da se sa kvalitetnim semenom radi proizvodnja na oko 4.000-4.500ha, odnosno oko 20% od oko 20.000ha ukupnih površina za proizvodnju konzumnog krompira Ovde ne računamo oko 1.700ha proizvodnje koja je namenjena za prerađivače krompira u čips, jer se radi o namenskoj proizvodnji koja nema uticaj na široko tržište krompira. Samo seme koje se koristi iz uvoza i sertifikovano seme iz domaće proizvodnje,  obezbeđuje dobijanje visokih prinosa i rentabilnu proizvodnju.

 

[Autor]

Članci