[Šućević SvetlanaUčesnik]

Sovica gama (Autographa gamma)

je migratorna vrsta moljca koja je ime dobila zbog šare u obliku slova γ koja se nalazi na krilima… Ovaj štetni insekt ima dve generacije godišnje, a ako su uslovi povoljni može imati i tri.  Gusenica je zelene boje sa prugom na bokovima. Telo se postepeno sužava prema glavi, a noge su grupisane tri para napred i tri para nazad. Jaja su okrugla i bele boje, kasnije dobijaju blagu zelenkastu nijansu. Gusenice su polifagne, a štete prave na lišću mnogih gajenih biljaka: lucerke, deteline, šećerne repe, paprike,paradajza, kupusa i krompira, duvana, lana , konoplje kao i biljakama iz spontane  flore.Štetena lišću gajenih biljaka najznačajnije su od gusenica prve generacije početkom leta koje mogu izazvati golobrst useva. Gusenice druge generacije javljaju se tokom avgusta i septembra meseca.Odrasli leptiri se hrane nektarom iz cvetova. Raspon krila odrasle jedinke je oko 40mm. Krila su u raznim nijansama braon sive boje što je odlična kamuflaža. Na sredini svako krila nalazi se šara u obliku malog slova γ , grčkog slova gama. Zimu najčešće provodi kao larva, pod biljnim ostacima i zemljištu. Mada ima podataka da može da prezimi i kao lutka pa i odrastao leptir.Jedna ženka polaže par stotina jaja, najčešće pojedinačno ili najviše do 3 jaja na jednom mestu. Gusenice se pile, u optimalnim uslovima, posle sedam dana. U prvoj fazi razvoja im odgovara povećana vlažnost vazduha. Prva generacija gusenica se pojavi u toku maja i juna meseca na biljkama.Preobražaj u lutku odvija se na biljkama i to u toku vegetacije. U toku jeseni odvija se ispod biljnih ostataka. Stadijum lutke u proseku traje od 6-13 dana. Za razvoj jedinki gama sovice od jajeta do leptira je potrebno 25 – 45 dana. Pojava imaga ove štetočine mogu se pratiti pomoću svetlosnih lampi. Kao preventivna mera zaštite bitno je uništavanje korova. Detaljnim pregledom biljaka, biljnih ostataka i površine zemljišta utvrđuje se brojnost gusenica. Provera se radi na površinama od četvrt kvadratnog metra. Za svaku generaciju gusenica se malo drugačije određuje koliku pretnju predstavljaju. Znači, ocena napada radi se za svaku generaciju posebno. Dijagonalno po polju se analizira 100-200 biljaka. Napad se ocenjuje po skali: slab 5 % oštećenja lisne mase, srednji 5-25 % oštećenja lisne mase, srednje jak 25-50 % oštećenja lisne mase, jak napad 50-75 % oštećenja lisne mase, vrlo jak napad preko 75 % oštećenja lisne mase.Mere suzbijanja su agrotehničke mere (uništavanje korova) i hemijske mere koje podrazumevaju primenu odgovarajućih insekticida.

S.Šućević                                                                                                                                                                                                                                                savetodavac zaštite bilja

 

[Autor]

Članci