[Stanković SašaUčesnik]

Na parcelama Nišavskog okruga pojedini proizvođači krenuli su sa prihranom useva ozime setve. Početak je februara a mnoge proizvođače ratare sve više brine i zanima da li treba krenuti sa prihranom. Veoma povoljne temperature u januaru mesecu, znatno iznad višegodišnjeg proseka, doprinele su da se stanje na parcelama znatno popravi. Usevi ozime setve su u fenofazi 2-3 lista i fenofazi početka bokorenja. Uglavnom je setva na najvećem delu površina Nišavskog okruga obavljena polovinom novembra. U manjem procentu je setva obavljena početkom oktobra i ovi su usevi u fenofazi bokorenja. Na mnogima od njih se već vidi pojava žutila ili mrkih pega što su simptomi nedostatka azota ako su pregusti usevi ili bolesti ukoliko u setvi nisu korišćena kvalitetno dorađena i tretirana semena. Što se tiče vlage potrebne za nicanje, posle setve stvoreni su povoljni uslovi za nicanje, međutim temperature u decembru nisu bile baš na dovoljnom nivou, naročito u toku noći da bi usevi ubrzano i na vreme nikli. Uglavnom su tada na parcelama nikli usevi iz ranijih rokova setve. Tek su padavine u kasnijem periodu i toplo vreme u januaru doprinele da se stvore uslovi za bolje nicanje i da se trenutno formiraju bolji sklopovi biljaka i da usevi dostignu poželjnu fenofazu razvoja – početak bokorenja. Praktično tokom januara usevi nisu mirovali, postojali su uslovi za rast i razvoj i može se na parcelama videti lepa zelena boja useva. Trenutno postoje solidni uslovi vlažnosti za useve strnih žita, jedino bi u budućem periodu bilo potrebe za padavinama sa aspekta predstojeće prihrane useva ozimih strnih žita. Nije bilo nekih većih ekstremno niskih temperatura. U pojedinim područjima je bilo par dana prizemnih jutarnjih mrazeva od -10-(-12)^oC, ali ove golomrazice nisu nepovoljno uticale na useve ozime setve, nije bilo izmrzavanja ni značajnijeg oštećenja lisne mase.

S obzirom da na terenu postoje različite fenofaze razvoja useva ozimih strnih žita, različite su i potrebe za azotom i prihranom useva azotom. Lepa zelena boja useva ukazuje da, sobzirom na manji nivo fizioloških procesa postoji dovoljna zaliha mineralnih hraniva i azota za trenutne potrebe biljaka. Nije bilo preterano čestih i visokih mrazeva koji bi previše iznurili biljke. Tokom narednih desetak dana ne najavljuju se mrazevi jači od -7-(-8^oC), tako da će usevi izdržati ovaj nalet niskih temperatura. Sigurno da sa daljim tokom vegetacije i daljim porastom slabi otpornost biljaka na niske temperature, ali već opostoji formiran čvor bokora, biljke su dobro ukorenjene i nebi trebalo da budu štete na većini useva. Pregusta setva, plitka setva, nizak nivo osnovnog đubrenja, mogu biti faktori koji bi oslabeli otpornost biljaka na niske temperature. U daljem periodu treba planirati prihranu useva ozime setve azotom. Azot je glavni faktor prinosa i pšenice i ostalih ratarskih useva. Još uvek nema dovoljne vlage sa aspekta potrebe pojedinih mineralnih đubriva za njihovo razlaganje i efikasno iskorišćevanje. Kada se radi o količinama potrebnog azota za prihranu, potrebno je da se obave analize sadržaja mineralizujućeg azota ili sadržaja lako pristupačnog azota. Tako bi se utvrdila preciznija količina azota koju treba primeniti u prihrani useva ozime setve. Ukoliko je potrebno više od 60-70kg/ha azota potrebnog u prihrani, preporuka je da se potrebna količina azota primeni u dve vremenski razdvojene prihrane. Preporuka je da se prva prihrana obavi sa 60-70kg/ha azota, u obliku 120-150kg/ha ureje, 220kg/ha AN-a ili 250kg/ha KAN-a.  Ukoliko je potrebno, 20-30 dana posle prve prihrane, obaviti i korekciju u prihrani sa oko 20-30kg/ha azota. Prilikom izbora vrste azotnog đubriva u prihrani, treba imati u vidu pH vrednost zemljišta i vremenske uslove u kojima treba obaviti prihranu. Na kiselim tipovima zemljišta treba primeniti KAN,  a na neutralnim Ureju, AN ili SAN ili UAN. Primenu azotnih đubriva prilagoditi i vremenskim uslovima odnosdno stanju vlage u zemljištu. Primenu ureje u uslovima nedovoljne vlage i temperaturama preko 12-15 ^oC prati značajan gubitak azota s obzirom na duži period prevođenja ovog đubriva u oblike azota koje biljka može iskoristiti. Primenu KAN-a u uslovima kada nema dovoljno zemljišne vlage ili bar 10-15mm/m² padavina prate slaba mogućnost odvajanja azota od nosača i iskorišćavanja samog azota od srane biljaka. Kako je posle trajanja predviđenog hladnog talasa od 2 nedelje pojedinim usevima koji su u fenofazi početka bokorenja ili punog bokorenja preko potreban azot to će kod ovih useva biti prioritet za prihranom. Ukoliko u pomenutih 15-tak dana ne bude dovoljno kiše ili snega primena ureje kod ovih useva biće nepovoljna zbog osobina ovog đubriva da se sporije transformiše u lako pristupačne oblike azota za biljku, te je preporuka da se posle predviđenog perioda prihrana obavi KAN-om ili AN-om. Useve koji su fenofazi 2-3lista možemo prihraniti urejom, ukoliko za prihranu urejom postoje povoljni uslovi vlage i nema visokih temperatura. Kod useva iz kasnijih rokova setve koji su u fenofazi nicanja ili pojave prvog lista ne treba žuriti sa prihranom dok ne dođu bar do fenofaze 2-3 lista.

[Autor]

Članci