Пепелница пшенице је болест која се јавља сваке године у мањем или већем интензитету у зависности од осетљивости сорте и агроеколошких услова током вегетационог периода. Ово је болест житарица, пре свега пшенице, јечма и овса, може да редукује принос и до 30%. Ране заразе имају утицаја на бокорење док касне заразе листа заставичара утичу на наливање зрна због чега је зрно штуро и самим тим утичу на принос.
Проузроковач пепелнице је гљива која инфицира све надземне делове биљке, а симптоми се могу уочити у свим фазама развоја после ницања. Код осетљивих сорти симптоми су присутни и на класу. Почетни напад је слабо уочљив, а примарне заразе се остварују у приземном делу доњих рукаваца односно стабла и то на оним местима где је усев у густом склопу. У повољним условима средине болест напредује и шири се постепено ка горњим деловима биљке. На лишћу се прво јављају хлоротичне пеге у којим се развија бела до пепељасто сива превлака тј. мицелија гљиве која касније добија брашнаст изглед. При крају вегетације у мицелији се формирају тамномрка плодоносна тела односно клеистотеције, црна тачкаста телашца помоћу којих се овај патоген одржава. Пшеница је најосетљивија у фази интензивног пораста. Неопходно је применити низ превентивних мера као што су гајење отпорних сорти, поштовање плодореда, уништавање самониклих биљака, затим сејати пшеницу у оптималном року, водити рачуна о ђубрењу нарочито азотом, јер јача прихрана азотом повећава осетљивост пшениве према пепелници, као поштовање сетвене норме како би приликом сетве направили оптималан број биљака којим ћемо смањири могућност појаве и ширења овог обољења. Уколико превентивне мере не дају резултата приступа се хемијским мерама заштите, регистрованим препаратима за сузбијање пепелнице.
Jovana Miletić
Jovana Miletić