Суочена с изазовима депопулације старења становништва и економске стагнације, рурална подручја широм Србије траже моделе развоја. Један од најперспективнијих путева јесте агротуризам, који не само да омогућава додатне приходе пољопривредним газдинствима, већ и активно доприноси очувању културне, гастрономске и занатске традиције. Спој традиционалног начина живота и савремених туристичких потреба ствара основ за развој аутетичних сеоских дестинација које могу постати покретач локане економије.
Агротуризам је појам који све чешће чујемо, а означава спој туризма и пољопривреде. Ова врста туризма подразумева боравак у руралним подручјима, најчешће на фармама, где посетиоци имају прилику да учествују у различитим активностима као што су берба воћа и поврћа, ручни рад, припрема традиционалних јела, брига о животињама. Агротуризам пружа прилику да осетите ритам живота који се вековима преноси с колена на колено.
Традиција, било да је у питању агхитектура старих кућа, обичаји, јела, народне ношње или рукотворине, често бива маргинализована у савременом друштву. Међутим, у контексту агротуризма, управо традиција постаје ресурс. Сеоски туризам не може да фукционише без аутетичности, а управо та аутетичност почива на очуваним обичајима и локалној култури.
Очување традиције кроз туризам може имати вишеструке користи за руралне заједнице:
• Диверсификација прихода- пољопривредници не зависе искључиво од производњ, већ остварују додатну зараду кроз туризам.
• Запошљавање жена и младих
• Унапређење инфраструктуре- потреба за бољим путевима, интернетом и водоснабдевањем расте с доласком туриста
• Остајање младих на селу- могућност предузетништва и приступа тржишту мотивише младе да остану и улажу у локалне пројекте
Агротуризам може постати кључан алат у очувању идентитета села, али и у развоју локалне економије. Кроз очување традиције и активно укључивање заједнице, могуће је створити одрживе моделе развоја који чине село местом за живот, а не само за рад.
Katarina Petrovic
Katarina Petrovic