Agrotehnicka mera - valjanje zemljišta posle setve

Više
25 okt 2018 08:11 #34775 od Lazić Željko
Lazić Željko je napravio novu temu: Agrotehnicka mera - valjanje zemljišta posle setve
– Agrotehnička mera – valjanje zemljišta posle setve

Najveći broj poljoprivrednih proizvođača uopšte ne primenjuje valjanja.Postoje i proizvođači koji meru valjanja primenjuju u jesen i u proleće . Valjanje treba obaviti samo u slučaju kada za to postoji potreba i kada se steknu odgovarajući uslovi.
Rastresito zemljište se prepoznaje po tome što prilikom hodanja po njivi stopala propadaju duboko u zemljište. U normalnim uslovima, tragovi stopa su duboki oko 2 centimetra, a kod jako rastresitog zemljišta preko 2 centimetra. Merenjem dubine tragova stopa može se na jednostavan način utvrditi kolika je rastresitost zemljišta.
Zašto treba valjati useve, kada i kojim oruđem obaviti ovu agrotehničku operaciju.
Valjanje ozimih useva se obavezno obavlja kada u toku zime dođe do izdizanja površinskog sloja zemljišta pod uticajem mrazeva. Mrazevi rastresaju i podižu zemljište, što dovodi do pojave koja se naziva „podlubljivanje“.
Razlozi za valjanje strnih žita, osim podlubljivanja, mogu biti: slabo bokorenje useva u toku jeseni, redak sklop, suša u vreme prihranjivanja i pojava pokorice. Slabo bokorenje je najčešće posledica kasne setve, a može biti posledica i male količine lako pristupačnog azota u zemljištu, dok redak sklop može biti uzrokovan većim brojem faktora.
• Sabija se površinski sloj zemljišta i uspostavlja bolji kontakt između korena biljaka i zemljišta. Na taj način se smanjuje propadanje biljaka zbog podlubljivanja zemljišta i njegovog isušivanja.
• Podstiče se bokorenje. Male ozlede koje napravi valjak imaju za posledicu intenzivnije bokorenje.
• Proređuje se pregust usev, naročito u slučaju kada se valjkom neravne površine radi većom brzinom. Proređivanjem useva smanjuje se opasnost od poleganja i pojave bolesti.
• Ostvaruje se bolji kontakt azotnih đubriva sa zemljištem što ima za posledicu brže delovanje đubriva i njegov veći efekat. Ovo je naročito značajno kada posle đubrenja nema padavina koje bi rastvorile đubrivo i unele ga u zemljište.
• Manje su štete od kasnih mrazeva. Sabijanjem zemljišta se smanjuje dnevno kolebanje temperature i intenzitet mraza.
• Razbija se pokorica koja ima štetno dejstvo na useve. Pokorica se javlja kada u toku zime ima mnogo snega i kiše, što ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture.
Pravo vreme za valjanje zemljišta
Prilikom određivanja vremena valjanja treba obratiti pažnju na vlažnost zemljišta i uzrast useva. Zemljište mora biti dovoljno prosušeno da bi se dobio dobar kvalitet valjanja. Ako je zemljište vlažno, dolazi do njegovog preteranog sabijanja, kidanja biljaka useva i zagušivanja valjka zbog nalepljene zemlje.
Željko Lazić dipl.ing

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.636 sekundi