Bolestiu kala u zatvorenom prostoru

Više
29 dec 2020 22:23 #43995 od Onć Jovanović Eleonora
BOLESTI KALA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

Intenzivno gajenje kala koje podrazumeva uzgoj na većim površinama u toku dužeg niza godina, u monokulturi najčešće bude praćeno pojavom neke od bolesti u manjem ili većem inrtenzitetu. Prouzrokovači mogu biti virusi, fitopatogene gljive i bakterije.
Viroze kale prouzrokuju virus crtičastog mozaika i virus bronzavosti paradajza
Patogene gljive koje napadaju kale mogu biti: Pythium ultimum (polegnje mladih biljaka), Rhizoctonia solani ili Fusarium spp. Prvi simptomi se mogu uočiti na nadzemnim delovima biljaka u vidu uzdužnih pega vlažnog izgleda, svetlodo zeleno-smeđe boje. Zahvaćeno tkivo vremenom gubi čvrstoću, razmekšava se i biljka poleže. Kasnije, promene zahvataju korenov vrat i koren. Ove bolesti mogu nastati kao sekundarne infekcije izazvane nematodama ili nekim drugim nekim faktorom koji oslabljuje otpornost ili čini fizička oštećenja na korenu ili nadzemnim delovima biljke.
Bakterioze predstavljaju jedan od najvećih problema u proizvodnji kale. Pri povoljnim uslovima za razvoj fitopatogene bakterije mogu izazvati značajnu materijalnu štetu ili čak u potpunosti ugroziti proizvodnju. U proizvodnji kale, naročito ako se duži niz godina (više od 4) ne menja mesto, ekonomski su veoma značajni prouzrokovač bakteriozne vlažne truleži biljaka Pectobacterium carotovorum, (crna trulež) i Pectobacterium chrysanthemi (kržljavost, vlažna trulež i uvelost biljaka). Pored bakterija iz roda Pectobacterium, možeu se naći I vrsta Pseudomonas marginalis. Mesnati i sočni organi biljaka kale predstavljaju pogodnu sredinu za razvoj i širenje ovih bakterija. Sam patogen može biti od ranije prisutan u zemljištu ili donet sadnim materijalom. Faktori koji doprinose masovnoj pojavi vlažne truleži korena i prizemnog dela ovih biljaka su zalivanje zasada natapanjem i plavljenjem, a branje cvetova i uklanjanje najstarijih listova rezanjem stvara dodatne mogućnosti za prodor patogena. Visoke temperature i v vlaga u objektu, kao i osetljivost biljaka, odnosno njihova fiziološka oslabljenost u završnoj fazi vegetacije, pogoduju su ostvarenju infekcije. U takvim okolnostima dolazi do zaražavanja većeg broja biljaka i brzog širenja simptoma.
Mere zaštite i suzbijanja ovih bolesti reba da budu preventivne, u slučaju bakterioza i viroza u vidu primene svih agrotehničkih mera dobre poljoprivredne prakse, dok se kod mikoza se mogu primeniti kurativno fungicidi u zavisnosti od prisutnih Fitopatogenih gljiva, ali nakon što se ukloni primarni uzročnici mehaničkih oštećenja ili fizioloških poremećaja. Fungicidi u slučaju Pythium I Rhizoctonia mogu biti na bazi metalaksila a ako se radi o Fusarium spp, može se primeniti tiofanart metil. U svakom slučaju najobuhvatnija hemijska mera higijene zemljišta bi bila primena Basamid-a, ali može se izvršiti I rekultivacija zemljišta nekim preparatom na bazi mikroorganizama.

PSSS Beograd
mr Eleonora Onć Jovanović

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.454 sekundi
Powered by Kunena Forum