Kovrdžavost lišća breskve – Taphrina deformnas

Više
05 mar 2020 11:37 #40602 od Kostić Vladimir
Kostić Vladimir je napravio novu temu: Kovrdžavost lišća breskve – Taphrina deformnas
Kovrdžavost lista je vrlo karakteristična bolest breskve. Poreklom je iz Japana, a danas je rasprostranjena u celom svetu, gde god se gaji breskva.
Kod nas je najopasnija bolest breskve. Ako se breskva ne štiti fungicidima, bolest može naneti ozbiljne štete. Dolazi do uništavanja ploda, prevremenog opadanja lišća i smanjenja rodnosti naredne godine. Takve voćke su podložne imrzavanju.
Taphrina deformans napada breskvu, nektarinu, retko badem i vrlo retko kajsiju.
Simptomi se razvijaju na svim zeljastim biljnim delovima: lišću, mladarima, cvetu i plodu. Najznačajnije promene se javljaju na listovima. Zaraženo lišće jako zadeblja, deformiše se, nabora i iskovrdža – pa otuda nazim kovrdžavost.
Simptomi se javljaju oko mesec dana nakon infekcije. Liska može biti zahvaćena u celosti ili delimično. Oboleli delovi gube hlorofil, postaju zeleno – žuti, a neretko dobijaju i crveno-ljubičastu boju. Svo zaraženo lišće požuti, zatim postaje mrko, vene i opada nekoliko nedelja posle zaraze.
Zaraženi mladari se takođe deformišu, kraći su i deblji i izumiru posle pojave sivkaste prevlake. Zaraženi cvetovi u potpunosti se osuše i opadaju.
U prohladnom i vlažnom vremenu, u rano proleće (15-21º C), u fazi bubrenja i otvaranja pupoljaka, spore klijaju i inficiraju mlado lišće i cvetove u pupoljku. Infekcija se vrši samo kada askospore dođu u kontakt sa nediferenciranim tkivom domaćina. Micelija gljive brzo raste, stimulišući intenzivan porast ćelija, što dovodi do porasta i povećanja lista i pojave karakterističnih simptoma. Vitalnost askospora i konidija je dve ili više godina, u povoljnim uslovima. Posle godine sa slabom pojavom bolesti, ako se breskva ne štiti, može doći godina sa jakom zarazom.
Breskva je osetljiva prema zarazi u periodu od bubrenja pupoljaka do otvaranja pupoljaka.
Suzbijanje se uspešno obavlja hemijskim putem. Primena fungicida u periodu mirovanja breskve u jesen ili rano proleće, omogućava skoro potpunu zaštitu. Ako gljiva prodre u tkivo biljaka i ostvari infekciju, parazit se ne može suzbiti.
Znači breskvu treba prskati ili u jesen posle opadanja lišća ili u proleće posle obavljene rezidbe. Od hemijskih sredstava efikasna je bordovska čorba. Njome treba okupati celo stablo tako da svaka grana bude dobro prekrivena preparatom. Osim bordovske čorbe drugi preparati na bazi: bakra, cirama, ditianona. kaptana, dodina, idr.
U zasadma u kojima se kovrdžavost jače javlja potrebno je uraditi dva prskanja: jedno u jesen ili u proleće pre kretanja vegetacije i drugo po kretanju vegetacije.

Vladimir Kostić, dipl.inž. zaštite bilja

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.444 sekundi